Srbija bi, usvajanjem evropskih propisa u domenu genetski modifikovanih organizama, ispunila uslov za pristupanje EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), istovremeno obezbeđujući dobru zaštitu za potrošače i životnu sredinu, rečeno je EurAktivu u Delegaciji EU u Srbiji.
Neke članice STO sa manje rigoroznim propisima možda bi želele da i Srbija krene njihovim putem, ali bi usklađivanje sa propisima EU bilo dovoljno za poštovanje propisa o slobodnoj trgovini koji važe u STO, navela je mlađa stručna savetnica u Delegaciji Linda Aj (Ay). Ona je takođe ukazala da je u EU u toku rasprava o izmeni propisa o GMO, kojima bi se članicama omogućilo da slobodnije donesu odluku o zabrani GMO.
Propisi u EU “garantuju da GMO ne može biti pušten na tržište ukoliko nije prošao temeljnu procenu rizika Evropske agencije za bezbednost hrane i ekspertskih tela zemalja članica i dobio dozvolu”, kazala je Linda Aj (Ay).
Pored toga, potrebno je da firma koja ima dozvolu sprovodi striktan nadzor mogućih neželjenih efekata GMO na životnu sredinu, pri čemu EFSA redovno kontroliše taj nadzor.
Takođe, svi proizvodi koji se sastoje od GMO, sadrže ih ili su proizvedeni od njih moraju biti jasno označeni. To potrošacima daje punu slobodu izbora u pogledu toga da li žele da ih kupe, ili će se opredeliti za konvencionalno gajene.
“Pristupanje Srbije EU će građanima Srbije omogućiti da uživaju visok nivo zaštite zdravlja i životne sredine koju pruža takav pravni okvir”, navela je Aj.
“Usklađivanjem zakonodavstva o GMO sa EU, Srbija će imati mogućnost da odobri smo one kulture koje imaju dozvolu u EU i da, ukoliko je to opravdano, primeni iste bezbednosne klauzule kao i zemlje članice i time suspenduje uvođenje GMO”, dodala je ona.
Naime, zemlje članice mogu da se pozovu na bezbednosnu klauzulu i zabrane čak i one kulture koje su prošle procenu na nivou EU ukoliko smatraju da predstavljaju rizik za životnu sredinu ili zdravlje. Zemlje članice to i čine, s tim što EFSA redovno daje negativna mišljenja o zasnovanosti tih obrazloženja.
GMO kontroverzni i u EU
Linda Aj je u kazala da je uzgoj GMO i dalje veoma kontroverzan u nekim članicama EU.
“Rasprava o GMO koja se vodi u Srbiji nije različita od debate u zemljama članicama EU, i nekoliko inicijativa u EU je već pokrenuto da bi se omogućilo da se različite preferencije potrošača po pitanju GMO uzmu u obzir”, navela je ona.
Komisija je 2010. zbog toga zemljama članicama i Evropskom parlamentu podnela predlog kojim bi se članicama pružila veća fleksibilnost u odlučivanju o uzgoju GMO na njihovoj teritoriji.
“Ukoliko se usvoji taj predlog, zemlje članice će imati mogućnost da ograniče ili zabrane uzgoj GMO na svojoj teritoriji ne samo ukoliko su ozbiljno zabrinute zbog mogućih rizika za zdravlje i životnu sredinu (što zakonodavstvo EU sada uzima u obzir), već i iz drugih razloga poput socio-ekonomskih (na primer ukoliko bi poljoprivrednici koji ne gaje GMO imali dodatne troškove na teritoriji gde se gaje GMO)”, planiranje razvoja i korišćenje zemljista, rekla je Linda Aj.
To znači da za sada zabrana GMO na lokalnom nivou, poput deklaracija koje se donose u opštinama i gradovima u Srbiji, ne bi bila odobrena u EU, ali bi s donošenjem novog zakona tako nešto bilo moguće.
Ukazala je i da se trenutno u EU uzgaja samo jedna GMO, Monsantov hibrid kukuruza MON 810 u pet zemalja članica, dok je za uvoz, ali ne uzgoj dozvoljen 51 GMO, pre svega za korišćenje u ishrani stoke. Rasprava o tom predlogu, kako je navela, i dalje traje.
EurActiv
