Evropsko-ruska misija za istraživanje planete Mars, pod imenom EgzoMars 2016 (ExoMars), pokrenuta je 14. marta nakon višegodišnjih priprema. Sa kosmodroma Bajkonur, u Kazahstanu, lansirana je raketa sa sondom koja treba da analizira gasove u atmosferi Marsa. Sonda će pokušati da otkrije metan u atmosferi te planete i utvrdi da li je taj gas biološkog porekla ili rezultat geoloških procesa. Cilj misije je i da se testira mogućnost sletanja na tu planetu pomoću modula.
Ruska raketa “Proton” poletela je 14. marta sa kosmodroma Bajkonur, noseći sondu po imenu TGO, koja može da detektuje gas u tragovima, i uređaj za sletanje, takozvani rover ili modul “Skjapareli”, nazvan po italijanskom astronomu iz 19. veka.
Misija je pokrenuta na inicijativu Evropske svemirske agencije (ESA) a u saradnji sa ruskom svemirskom agencijom Roskosmos.
Putovanje će trajati sedam meseci, a modul će se odvojiti od sonde da bi sleteo na Crvenu planetu 19. oktobra.
“TGO će biti kao veliki nos u svemiru”, rekao je za AFP Horhe Vago, nučnik koji od 2002. radi na misiji EgzoMars.
Sonda, koja će kružiti u Marsovoj orbiti nekoliko godina, tragaće za metanom u atmosferi planete.
Na Zemlji 90% metana ima biološko poreklo, odnosno uglavnom nastaje prilikom raspadanja organskih materija. Postojanje metana u atmosferi Marsa moglo bi da znači da na toj planeti postoje mikroorganizmi. Evropska sonda Mars Ekspres je 2004. već otkrila male količine gasa.
“Sonda TGO pokušaće da potvrdi prisustvo metana i analizira da li je biološkog porekla ili je rezultat geološkog procesa”, rekao je Vago.
Prema njegovim rečima, modul “Skjapareli” ima tehnološki zadatak “da nauči Evropu kako da sleti na Mars”.
Modul, veličine malog automobila, treba da sleti na područje nizije Meridiani Planum gde je 2004. već sleteo američki robot “Oportjuniti”.
“Skjapareli” nema solarne panele i njegov životni vek će biti vrlo kratak: samo dva do četiri dana.
Sonda TGO će, takođe, prenositi podatke između Zemlje i robota na Marsu, uključujući robota koji bi trebalo da bude poslat u okviru naredne misije EgzoMars 2018. kako bi ispitao tlo.
Naredna misija EgzoMars 2018. bi, međutim, mogla da biti odložena na dve godine, rekao je generalni direktor ESA Jan Verner.
Naučnici se nadaju da će zahvaljujući toj misiji uspeti da pronađu tragove nekadašnjeg života na Marsu, ali budžet za nju još nije utvrđen. “Nedostaju nam pare za tu misiju” sa evropske strane, kaže Verner koji nije želeo da kaže o kojoj je cifri reč.
Od zemalja koje učestvuju u misiji EgzoMars, poput Italije, Britanije, Francuske i Nemačke, ponovo će se tražiti da podrže projekat, a to pitanje će biti na dnenvom redu ministarske konferencije ESA u decembru u Lucernu, u Švajcarskoj.
“Misija ima takav naučni značaj da mislim da ćemo moći da ubedimo zemlje članice da misija zavređuje te pare”, rekao je Verner.
On, međutim, nije isključio mogućnost odlaganja misije pošto je “posao ogroman i ima još mnogo toga da se uradi”.
“I dalje se nadam. Ali već razmišljam o planu B” koji bi podrazumevao odlaganje misije za 2020, rekao je Verner.
Za let na Mars, takođe, moraju da se steknu povoljni uslovi.
Robot će u okviru naredne misije bušiti tlo Marsa do dva metra dubine i uzmati uzorke koji će biti analizirani na licu mesta. Istraživaće područje na kome se nalaze vrlo stari sedimenti.
Naučnici se nadaju da će pronaći tragove organiskih materija koje su možda postojale na Marsu pre 4 milijarde godine kada je njegova površina manje-više ličila na površinu Zemlje u trenutku kada se na njoj pojavio život, rekao je Vago.
