Evropsko tržište organske hrane suočava se sa nekim od najtežih izazova do sada. Od geopolitičkih sukoba do rastuće inflacije i ekstremnih klimatskih uslova, 2024. je testirala otpornost ovog sektora kao nikada ranije
Iako je udeo organskog poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji dostigao 10,5% 2022. godine, pri čemu je 45% ovog zemljišta pod ratarskim kulturama, a ostatak su pašnjaci i višegodišnji zasadi, neizvesnosti proizilaze iz faktora koji se ne mogu kontrolisati. Ipak, uprkos ovim preprekama, tržište pronalazi načine da se oporavi, nudeći novi potencijal za dugoročnu stabilnost i rast.
Iako su mnogi optimisti u vezi budućnosti organske poljoprivrede u ovim novim okolnostima, realnost je da je kriza već dovela do bankrota ili finansijskih borbi nekih od glavnih evropskih organskih igrača. Nakon stagnacije i pada tražnje u 2022. zbog inflacije i rasta troškova života, u prošloj i ovoj godini došlo je do skromnog oporavka na tržištu organske hrane, posebno u zapadnoj i severnoj Evropi.
Ključni pokretači ovog oporavka uključuju rastuće maloprodajne cene i povećano prisustvo u diskontnim lancima i u sektoru organskog ugostiteljstva. Utisak, zasnovan na opsežnim istraživanjima tržišta, je da su u drugoj polovini godine cene organskih poljoprivrednih proizvoda porasle za 5 do 20%, posebno za visokokvalitetne proizvode.
Na stabilizaciju evropskog tržišta organske hrane u velikoj meri utiču veliki maloprodajni lanci i privatni brendovi (PL). Veliki organski proizvođači snabdevaju prodavce na malo, čineći organske proizvode pristupačnijim. U zapadnoj Evropi, potrošači su sve spremniji da zamene poznate vrhunske organske brendove za jeftinije alternative pod maloprodajnim brendovima koje nude veliki lanci prehrambenih proizvoda. Međutim, sve veće prisustvo maloprodajnih lanaca sa diskontom takođe predstavlja izazove, jer stalna potražnja za nižim cenama dodatno smanjuje profitne marže, što utiče na poljoprivrednike, koji se suočavaju sa intenzivnim pritiskom da smanje troškove.
U međuvremenu, porast lokalnih distributivnih mreža i malih održivih farmi podstiče lokalnu proizvodnju organske hrane, posebno u južnoj Evropi. Modeli kao što su italijanski Biodistrikti postaju sve popularniji, često integrišući turizam i kulturne događaje sa organskom poljoprivredom.
Prvi Biodistrikt Kolubara formiran je i u Srbiji od strane nacionalnog udruženja Serbia organica.
