Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je uoči ovonedeljne, druge po redu, Međunarodne konferencije o ishrani (ICN2) u Rimu objavila sveobuhvatni džepni priručnik podataka o ishrani stanovništva u svim regionima sveta.
Priručnik “Hrana i ishrana u brojkama”, koji se bavi procenom kvaliteta ishrane i stanjem uhranjenosti svetske populacije, trebalo bi da pruži čitaocima različite podatke o ishrani svetskog stanovništva, ali i o problemima nedostatka hranljivih sastojaka, zatim gojaznosti, nezaraznim bolestima nastalim u periodu od 1990. godine do danas, navodi se u saopštenju FAO dostavljenom Tanjugu.
Čitalac je, takođe, u mogućnosti da u priručniku pronađe podatke o cenama hrane, njenoj potrošnji, emisiji ugljen-dioksida (C02), ali i o iskorišćenosti obradivih površina, navodi se u saopštenju FAO.
“Džepni priručnik je korisna referenca za zakonodavce, jer daje pregled različitih aspekata ishrane u zemlji, ali i na regionalnim i globalnim nivoima”, izjavio je zamenik direktora statističkog odeljenja FAO, Jozef Šmidhuber.
Prema ocenama direktorke odeljenja FAO za ishranu, Ane Lartej, ishrana je od ključnog značaj za razvoj, jer bi se zemlja koja ne obraća pažnju na ishranu svojih građana mogla suočiti sa visokim zdravstvenim troškovima i gubitkom produktivnosti što može ugroziti njen ekonomski razvoj.
Iako je, kako se navodi u priručniku, ostvaren napredak u smanjenju procenta gladnih ljudi širom sveta, daleko ambiciozniji cilj, dogovoren na Svetskom samitu o hrani 1996. godine o smanjenju broja gladnih do 2015, teško da će biti dostignut.
Osim toga, oko dve milijarde ljudi trenutno ima manjak hranljivih sastojaka u ishrani, što znači da im nedostaju vitamini i minerali koji su potrebni za zdrav i produktivan život. Međutim, uprkos tome, u svetu se bacaju sve veće količine hrane, a broj gojaznih ljudi konstantno raste.
Tanjug
