Globalne cene hrane, koje prati Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) pale su u martu zbog velikih raspoloživih zaliha i očekivanja obilne žetve
FAO-ov indeks cena hrane, koji obihvata korpu pet osnovnih prehrambenih proizvoda, iznosio je u martu u proseku 171 poen, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na prethodni mesec, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnoj internet stranici te svetske organizacije sa sedištem u Rimu.
Na godišnjem nivou, cene su u posmatranom mesecu i dalje više za 13,4 posto od nivoa u prethodnoj godini, dodaje se u dokumentu.
Kukuruz i pšenica najviše pojeftinili
Cene žitarica su prošlog mesaca oslabile za 1,8 posto u poređenju sa februarom, pri čemu su najviše pojeftinili pšenica i kukuruz, koje su sada otprilike na nivou iz marta 2016.
Biljna ulja su zabeležila pad cene za 6,2 posto na mesečnom nivou, u čemu su prednjačile cene palminog i sojinog ulja zbog boljih izgleda proizvodnje. Zbog neočekivano velike ponude oslabile su i cene uljane repice i suncokretovog ulja.
Cena šećera strmoglavila se za 10,9 procenata
Najveće pojeftinjenje zabeleženo je kod šećera, čije su se cene strmoglavile za 10,9 procenata, na najniži nivo od maja 2016, usled slabe uvozne tražnje i očekivanih robusnih isporuka iz Brazila na svetsko tržište, zahvaljujući dobrom rodu.
Obilne zalihe mleka oborile su u martu cene mleka i mlečnih proizvoda za 2,3 posto u odnosu na prethodni mesec, mada su one i dalje znatno iznad lanjskog nivoa.
Jedino su cene mesa zabeležile rast u martu od 0,7 posto na mesečnom nivou, podstaknute čvrstom uvoznom tražnjom iz Azije za govedinom i svinjetinom, navodi se u izveštaju.
Svetska proizvodnja žitarica ove godine skoro tri miliona tona
FAO je, posebnom izveštaju o ponudi i tražnj žitarica, procenio da će proizvodnja žirtarica širom sveta u 2017. godini iznositi 2.597 miliona tona, što je samo za devet milona tona manje od rekorda ostvarenog u 2016.
Iz ove svetske organizacije napominju da će pojedine važne kulture tek biti zasejane, što znači da će pouzdanost njihove procene zavisiti od klimatskih prilika u narednim mesecima, kao i od odluke farmera o tome koja će im poljoprivredna kultura biti cenovno isplativija za gajenje.
Blagi pad procene proizvodnje žitarica u odnosu na 2016. godinu duguje se očekivanom smanjenju proizvodnje pšenice za 2,7 odsto na 740 miliona tona u 2017, uglavnom zbog opredeljenja farmera u Australiji, Kanadi i SAD da smanje površine pod tom kulturom.
Proizvodnja žitarica koje se koriste za ishranu i ljudi i stoke, kao što je kukuruz, prema prvim procenama porašće u 2017. do novog rekordnog nivoa od 1.353 miliona tona, u najvećoj meri zahvaljujući skoku proizvodnje u Brazilu i Argentini i oporavku proizvodnje u Južnoj Africi nakon prošlogodišnje suše.
FAO očekuje da će svetska proizvodnja pirinča ove godine biti za jedan posto veća i da će isnositi 504 miliona tona, zahvaljujući većim zasejanim površinama u Indiji i Indoneziji, koje bi zajedno s većim prinosima u Brazilu i Kini trebalo više nego da nadoknade pad u drugim zemljama, uključujuci i u sušom pogođenoj Šri Lanki.