Svetske cene hrane porasle su u avgustu na najviši nivo od kraja 2022. godine, pošto su nepovoljne vremenske prilike i ratni poremećaji u Crnom moru pojačali zabrinutost zbog snabdevanja osnovnim prehrambenim proizvodima, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO)
Ekstremne vrućine i suša u Evropi, pretnja od snažnog meteorološkog fenomena El Ninjo, kao i poremećaji u trgovini izazvani ratovima u Ukrajini i Iranu, uzdrmali su poljoprivredna tržišta. Cene žitarica dostigle su najviši nivo u poslednje tri godine, dok je šećer poskupeo na jednogodišnji maksimum.
FAO indeks cena hrane, koji prati mesečne promene cena korpe prehrambenih proizvoda kojima se trguje na međunarodnom tržištu, u avgustu je u proseku iznosio 133,3 poena, u odnosu na revidiranih 130,8 poena u julu.
To je najviša vrednost indeksa od novembra 2022. godine, ali je i dalje gotovo 17 odsto ispod rekordnog nivoa iz marta 2022., nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
„Avgustovski rast globalnih cena hrane upozorava da se premija rizika vraća na tržišta hrane: klimatski šokovi, geopolitičke tenzije i poremećaji u trgovinskoj logistici istovremeno pojačavaju očekivanja da će ponuda biti ograničena“, izjavio je glavni ekonomista FAO-a Maksimo Torero.
U avgustu su porasli FAO pokazatelji cena žitarica, biljnih ulja, šećera, mesa i mlečnih proizvoda.
Ekstremne vremenske prilike u Evropi pogoršale su izglede za rod kukuruza i šećerne repe, ali i za stočarsku proizvodnju. Istovremeno, očekivani El Ninjo povećao je zabrinutost zbog proizvodnje palminog ulja i šećera u Aziji.
Sve učestaliji napadi u Crnom moru ograničili su isporuke žitarica iz Rusije i Ukrajine, dok je sukob SAD i Irana dodatno opteretio tokove snabdevanja đubrivom za poljoprivrednu proizvodnju.
Među pojedinačnim kategorijama hrane, FAO indeks cena žitarica porastao je za 2,2 odsto na mesečnom nivou, dostigavši najvišu vrednost od maja 2024. godine. Indeks biljnih ulja povećan je za 0,6 odsto i dostigao najviši nivo od juna 2022.
Najveći skok zabeležio je šećer. FAO indeks cena šećera porastao je čak 11,9 odsto, na najviši nivo od juna 2025. godine. Manja proizvodnja u ključnom centralno-južnom regionu Brazila dodatno je pojačala zabrinutost izazvanu nepovoljnim vremenskim prilikama u Evropi i Aziji.
U odvojenom izveštaju FAO je smanjio prognozu svetske proizvodnje žitarica za 2026. godinu za 3,4 miliona tona u odnosu na julsku procenu, na 2,980 milijardi tona.
To bi bilo dva odsto manje nego 2025. godine, što predstavlja najveći godišnji pad proizvodnje od 2018. godine. Ipak, očekivana proizvodnja i dalje bi bila druga najveća ikada zabeležena.
Prognoza svetskih zaliha žitarica na kraju sezone 2026/27. smanjena je za 1,1 odsto, na 947,2 miliona tona, pa bi zalihe sada bile tek neznatno veće nego prethodne sezone.
Smanjena procena zaliha krupnozrnih žitarica nadmašila je povećanu procenu zaliha pšenice. FAO očekuje gomilanje zaliha pšenice u Rusiji i Ukrajini upravo zbog poremećaja u transportu i izvozu preko Crnog mora.
