Najnoviji izveštaj Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) donosi dramatično upozorenje – degradacija zemljišta izazvana ljudskim aktivnostima danas utiče na živote oko 1,7 milijardi ljudi širom sveta. Prema izveštaju SOFA 2025, prinosi useva na pogođenim područjima niži su za najmanje 10 odsto, što predstavlja ozbiljan udar na globalnu poljoprivredu, prihode miliona malih proizvođača i ukupnu bezbednost hrane
U dokumentu se ističe da degradacija zemljišta predstavlja „tihu, ali sveprisutnu krizu“ koja polako potkopava ekosisteme. Reč je o dugoročnom slabljenju sposobnosti zemljišta da obezbedi ključne usluge – od skladištenja vode i ugljenika do ishrane biljaka. Uzroci su višestruki, a među najčešćima su krčenje šuma, prekomerna ispaša, erozija, neodržive poljoprivredne prakse i pritisak urbanizacije.
FAO upozorava da posledice nisu samo ekonomske, već i duboko socijalne. Čak 47 miliona dece mlađe od pet godina živi u područjima u kojima degradacija zemljišta povećava rizik od pothranjenosti i usporenog rasta. Najteže su pogođene zemlje Azije, gde velika gustina stanovništva i višedecenijska eksploatacija zemljišta dodatno ubrzavaju ovaj negativni trend.
Uprkos ovim zabrinjavajućim podacima, izveštaj nudi i jasnu poruku – rešenje postoji. FAO procenjuje da bi se obnovom samo 10 odsto degradiranih površina na već postojećem obradivom zemljištu, primenom praksi kao što su plodored, pokrivni usevi, smanjenje erozije i tehnike regenerativne poljoprivrede, moglo proizvesti dovoljno dodatne hrane da se svake godine prehrani 154 miliona ljudi.
Generalni direktor FAO-a Ću Dongju ističe da je za takav preokret neophodno ”stvoriti okruženje koje podstiče dugoročna ulaganja, inovacije i održivo upravljanje zemljištem“.
Izveštaj SOFA 2025 naglašava potrebu za integrisanim politikama koje obuhvataju:
- strožu zaštitu šuma i ograničavanje krčenja,
- podsticaje za održivu i regenerativnu poljoprivredu,
- mehanizme koji subvencije vezuju za merenje ekoloških rezultata,
- prilagođene mere za mala porodična gazdinstva i velika komercijalna imanja, s obzirom na njihove različite kapacitete i potrebe.
Zaključak izveštaja je jasan: sprečavanje degradacije i obnova zemljišta moraju postati prioriteti ako svet želi da izgradi otporniji, sigurniji i održiviji sistem hrane. Izostanak odlučne akcije, upozorava FAO, mogao bi dovesti do daljeg pada produktivnosti i pogoršanja krize ishrane u decenijama koje dolaze.
