Farme pitone mogle bi biti dobra zaštita od crnog tržišta za ovu egzotičnu vrstu, osim toga farme bi donele i nova radna mesta.
Zbog slabe kontrole regulatora koji bi mogli da zaustave nelegalne trgovce, svake godine se u Evropu nelegalnim tokovima uveze kože od pitona u vrednosti od oko milijardu dolara.
Godišnje se uveze oko 500.000 komada kože iz jugoistočne Azije. Većina robe namenjena je za Italiju, Nemačku i Francusku, gde poznati dizajneri koriste kožu od pitona za tašne, cipele i kaiševe.
Vrednost ove robe svake godine raste, tako da je 2005. godine 350.000 komada vredelo 100 miliona evra po metru a danas dostiže čak milijardu.
Rastu tržišta doprinele su i neke poznate ličnosti kao što su Bijonse, Džoni Dep, Kloi Kardašijan, Tamara Eklston i drugi, tako da se jedna torba koju oni nose može prodati i za 4.000 funti.
Međutim, smatra se ova roba i na crnom tržištu vredi isto toliko, jer se zaobilaze pravila koja bi ograničila lov pitona iz divljine.
U svom prvom izveštaju o tome kako da se poboljša međunarodna trgovina a da se pritom zaštite pitoni, Udruženje za zaštitu pitona, uz podršku Gučija, Keringa i Međunarodne unije za očuvanje prirode navode da bi farme pitona mogle biti odgovor.
Ranije razmatrano je da se otvore farme u Aziji na kojima bi se gajili Mrežasti i Burmadski piton koje su među najvećim zmijama na svetu, međutim ideja je odbačena kao neekonomična, jer se smatralo da pitonima treba mnogo vremena da porastu i da bi im bilo suviše teško da se hrane i razmnožavaju u zatočeništvu. Međutim, danas ova industrija bi mogla lakše da se razvije jer bi mogle da se koriste razne tehnike kao što su čipovanje, humanija tehnika klanja, i na primer tehnika koja bi pomoću DNK utvrdila da li je bolja koža od uzgajanih pitona ili od onih iz divljine. Takođe, ti testovi mogli bi da pomognu i u sprečavanju nelegalnog lova jer bi se brzo i lako utvrđivalo odakle je zmija.
Ipak, savet je da kod farmi u Laosu, Kambodži, Indoneziji i Maleziji treba biti oprezan, jer stručnjaci kažu da ima malo dokaza da one uopšte postoje.
Potražnja za detaljima od kože pitona raste, posebno kod Gučijevih modela, tako da se mora obezbeditii neki održiv izvor snabdevanja.
“Naš cilj je da budemo sigurni da ne narušavamo eko sistem i ove dve vrste pitona”, poručuju iz Keringa.
Kompanija trenutno kupuje i uzgajane i divlje pitone i njihova koža je u skladu sa Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama.
Iz Udruženja za zaštitu pitona kažu da bi farme pomogle da se uspostavi ravnoteža u broju jedinki, mogle da uposle lokalno stanovništvo koje bi vodilo računa o ovim gmizavcima, a vlasnicima bi mogle da donesu milione.
Ipak, Iz Keringa priznaju da danas ne možete biti potpuno sigurni odakle koža dolazi.
b92
