Fiskalni savet Srbije zalaže se za ukidanje obavezne naplate penzijskih doprinosa u slučaju poljoprivrednika, kaže dr Nikola Altiparmakov, član ovog Saveta
”Javni sistem penzijskog osiguranja, koji postoji i u Srbiji i praktično u svim zemljama kontinentalne Evrope, zamišljen je pre više od jednog veka kao sistem penzijskog osiguranja za radnike koji primaju redovne mesečne zarade i njihove poslodavce koje ih isplaćuju, da deo tih isplata odvoje za penzijske doprinose i na taj način obezbede izvor penzijskih prihoda za ostarele radnike. Međutim, ovaj koncept nije najpogodniji u slučaju poljoprivrednika, čiji su prihodi izrazito sezonski (a ne redovni) i prilično neizvesni usled potencijalnih vremenskih nepogoda i sličnih rizika”, objašnjava Altiparmakov.
Zato, dodaje, penzijsko osiguranje poljoprivrednika zapravo i nikada nije zaživelo na način kao što je to slučaj sa penzijskim osiguranjem radnika, iako su se mnoge zemlje u regionu i u Evropi trudile da penzijsko osiguranje poljoprivrednika subvencionišu iz budžeta i podstiču na druge načine, ali su rezultati bili razočaravajući. Zato se veliki broj zemalja odlučio da poljoprivrednike isključe iz sistema obaveznih penzijskih doprinosa i da im omogući da doprinose plaćaju na dobrovoljnoj bazi, dok bi oni koji ih ne plaćaju bili pokriveni sistemom socijalne zaštite.
”Na primer, susedna Rumunija koja takođe ima veliku poljoprivrednu populaciju kao i Srbija, upravo je ovakvu jednu reformu razmatrala i usvojila pre nekoliko godina. Tako ni u Srbiji obavezno osiguranje poljoprivrednika nikada nije istinski zaživelo, već je isplata poljoprivrednih penzija i u najboljim godinama dotirana sa 80% iz budžeta”, ističe Altiparmakov.
Zato je Fiskalni savet pre nekoliko godina preporučio da se ukine naplata penzijskih doprinosa za poljoprivredne osiguranike (eventualno da se ostavi samo za one imućnije sa, na primer, zemljišnim posedom većim od 10 hektara) i da se zaštita poljoprivrednika u starosti organizuje kroz sistem socijalne zaštite. Ukidanje obavezne naplate doprinosa za poljoprivrednike bi, naglašava, značilo i automatsko brisanje stotina miliona knjigovodstvenog duga i docnji koje poljoprivrednici imaju prema Fondu PIO, koji ionako nikada realistično neće biti naplaćen, a stvara dodatne nepotrebne komplikacije poljoprivrednoj populaciji gde su česti primeri da naslednici ne sprovode ostavinske rasprave zbog ovih akumuliranih dugova za penzijske doprinose.
Ministarstvo: razmišlja se o mogućem reprogramu duga
Kada je reč o pitanju dugovanja poljoprivrednika prema Fondu PIO, Ministarstvo poljoprivrede navodi da aktivno radi na pronalaženju rešenja, kao i da je u prethodnom periodu održan niz sastanaka s predstavnicima Fonda PIO, Poreske uprave i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
– Kako bi se izašlo u susret poljoprivrednim proizvođačima i pronašlo prihvatljivo rešenje ovog problema, trenutno se razmatra mogućnost da se poljoprivrednicima odobri reprogram, odnosno da im se odobri odlaganje plaćanja dugovanog iznosa na rate, do 60 meseci, a poljoprivredniku koji bude redovno izmirivao dospele obaveze koje su odložene, uključujući i svoje redovne obaveze.
