Od 1.437 zahteva u osam IPARD poziva, 86%, odnosno 1.235, su bila fizička lica a svega 202 pravna lica, iako je bilo logično da će biti drugačije i da će pravna lica više konkurisati i povlačiti sredstva
Od 175 miliona evra koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, potrošeno je samo 7,5 miliona i postoji ozbiljan rizik da deo novca neće ni biti potrošen, već će morati da se vrati, rečeno je na onlajn debate “Poljoprivreda i investicije u Srbiji” koju je organizovao Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji.
Šefica Upravljačkog tela IPARD Operativne strukture i načelnica Odeljenja za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Jasmina Miljković je izjavila da su do sada raspisani pozivi za 130 miliona evra, da u decembru 2018. nije isplaćen ni evro, u maju prošle godine isplaćeno je oko 300.000 evra a u avgustu ove godine 7,5 miliona. “To pokazuje da postoji napredak, ali je on spor i trebalo bi da se potroši još mnogo para. Sada radimo na izmeni programa koja podrazumeva da se novac prebaci u one mere za koje postoji interesovanje”, rekla je ona.
Kada je reč o interesovanju, ukazala je da je do sada nažalost bilo najveće interesovanje fizičkih lica i to za nabavku traktora, dok su se pravna lica manje odazivala na raspisane pozive. “Od 1.437 zahteva u osam poziva, 86%, odnosno 1.235, su bila fizička lica a svega 202 pravna lica, iako je bilo logično da će biti drugačije i da će pravna lica više konkurisati i povlačiti sredstva”, rekla je Miljković.
Koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlja 11, 12 i 13, Miloš Milovanović je, govoreći o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u oblasti poljoprivrede i prehramene industrije, rekao da ova razmena beleži konstantni rast u poslenjih 20 godina.
“Iako učešće izvoza poljoprivrednih proizvoda u ukupnom izvozu opada, nekada je iznosilo i 25 odsto a sada je duplo manje, to ne mora da bude nužno lose, jer pokazuje da su i druge industrijske robe i usluge više izvožene”, rekao je Milovanović.
Prema njegovim rečima, bitno je da 80% našeg izvoza apsorbuje ili tržište EU ili CEFTA regiona. On kao problematičnu ocenjuje situaciju kod suficita, gde je situacija obrnuta, jer se 30% odnosi na EU a 50% na tržište CEFTA.
“Ostala tržišta u poljoprivedi čine 20% a među njima je svakako najvažnija Rusija”, istakao je on. Milovanović je ukazao da je donekle zabrinjavajuće to što se u poslednjih pet do šest godina, suficit u oblasti poljoprivredne trgovine kreće oko istih vrednosti i ne raste onim tempom kao što je rastao u prvih 10 godina ovog veka. To, prema njegovom mišljenju, može upućivati na potrebu da bi neke mere u poljoprivredi trebalo menjati.
