Nemačka i Francuska su pozvale ostale članice EU da ih slede i zabrane kontroverznu praksu ubijanja muških pilića. Dve zemlje su se obavezale da ukinu tu praksu od januara 2022. godine
Francuski ministar poljoprivrede Žilijen Denormandi napisao je na Tviteru da kraj prakse uništavanje malih petlića predstavlja “veliki korak napred”. Kako je dodao, Francuska i Nemačka će biti prve zemlje u svetu koje su to uradile.
Svake godine u Francuskoj se ubije više od 50 miliona muških pilića ubrzo posle izleganja dok ženski pilići ostaju kao buduće koke nosilje.
Takvu praksu oštro su kritikovali aktivisti borbe za prava životinja kao neetičku, kao i zbog velike patnje koju muški pilići trpe pre nego što uginu.
Od 2009. EU regulativom se garantuje zaštita životinja i navodi da životinje moraju da budu “pošteđene bola, stresa i patnje koji se mogu izbeći” u vreme ubijanja. Takođe je predviđeno da životinje mogu da budu ubijene samo nakon omamljivanja ali to u praksi nije uvek slučaj.
Razmere problema na svetlo dana je iznela francuska organizacija za dobrobit životinja L214 u izveštaju iz 2014. Pet godina kasnije Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) upozorila je na brojne primere iz prakse kada su muški pilići bili izloženi stresu i patnji.
Konačno, sledi ukidanje te loše prakse u Francuskoj i Nemačkoj.
Francuski uzgajivači moraće da imaju opremu za otkrivanje pola pilića pre nego što se izlegnu. Denormandi je na marginama sastanka ministara poljoprivrede EU ranije ove nedelje objasnio da će od 1. januara 2022. sve farme pilića morati da imaju opremu za to ili dokaz da su je naručili.
U Nemačkoj je pak u maju usvojen zakon kojim se zabranjuje rutinsko ubijanje muških pilića od 2022. nakon što je pre toga Ustavni sud proglasio takvu praksu nelegalnom.
“Sa našim zakonom smo pioniri na međunarodnom nivou”, rekla je na sastanku nemačka ministarka poljoprivrede Julia Klekner.
Nemačka industrija živine je kritikovala taj zakon i zatražila da se problem reši na nivou EU jer se ovako postavlja pitanje konkurencije.
Ostali da slede viziju
I dok su Nemačka i Francuska pioniri kada je reč o prestanku uništavanja muških pilića, Denormandi je pozvao ostale članice EU da slede njihovu viziju.
“Tehnologija je na raspolaganju drugim članicama. Srećni smo da podržimo druge zemlje da je uvedu”, rekla je Klekner.
Uz podršku Austrije, Španije, Irske, Luksemburga i Portugalije, Nemačka i Francuska su ministrima poljoprivrede ostalih članica EU dostavile dokument u kome se poziva da se na nivou bloka zaustavi uništavanje petlića.
Ta “etički neprihvatljiva” praska nije u skladu sa opredeljenjima Evropske komisije dok se širom bloka pojavljuje sve više predloga koji se tiču dobrobiti životinja, poput građanske inicijative “Kraj ere kaveza” za zabranu gajenja životinja u kavezima.
“Ubijanje velikog broja jedan dan starih pilića je, naravno, etičko pitanje”, rekla je evropska komesarka za bezbednost hrane Stela Kirijakides dodajući da će Komisija iskorisititi predstojeći pregled propisa o dobrobiti životinja da “veoma pažljivo razmotri to pitanje i nađe najbolje moguće rešenje”.
Sve ima cenu
Međutim, takva obaveza imala bi svoju cenu.
“Pozdravljamo nove tehnologije za otkrivanje pola pileta u jajetu ali uvođenje takve tehnologije naravno košta”, rekao je na sastanku predstavnik Češke Jaroslav Zajiček. To bi, kako je dodao, posebno bio problem za male proizvođače.
Iako je u Francuskoj ministar poljoprivrede već obećao deset miliona evra u sklopu plana oporavka zemlje od pandemije, prelazak na novu tehnologiju značiće dodatne troškove za industriju.
Cenu će, kao i obično, platiti potrošači.
Jaja će uskoro “neizbežno poskupeti”, upozorili su iz Nacionalnog komiteta za promociju jaja u Francuskoj.
