Umesto da smanji zaduživanje, Vlada po oceni Fiskalnog saveta rebalansom uvodi nove i snažne rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo. Glavne od tih mera su povećanje subvencija za poljoprivredu, vanredno povećanje penzija, povećanje zarada za zaposlene u obrazovanju..
Problemi u poljoprivredi nisu na vreme prepoznati, a rešenja koja se sada nude su, prema oceni Fiskalnog saveta – skupa i upitne su efikasnosti.
– U poslednjih nekoliko godina cene inputa za poljoprivrednu proizvodnju snažno su porasle, a Vlada je, pritisnuta drugim problemima, uporedo donosila određene mere koje su dodatno opterećivale ovaj sektor (zabrana izvoza pojedinih poljoprivrednih proizvoda tokom 2022. i dela 2023, predugo zamrzavanje prodajnih cena osnovnih životnih namirnica u cilju kontrole inflacije). Međutim, umesto da se problemi poljoprivrede na vreme prepoznaju i onda temeljnom analizom dođe do dobrih rešenja za njih – Vlada je naprečac donela skupe nove mere i to pod pritiskom eskalacije protesta poljoprivrednika – stoji u analizi.
Tako su povećana direktna davanja po hektaru sa 9.000 na 18.000 dinara, premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru i podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu – što je povećalo budžetske subvencije za poljoprivredu u 2023. godini (ali i narednim godinama) za oko 250 miliona evra.
– Uz to, dogovorene su i mere koje će stupiti na snagu od januara 2024. godine, što će dodatno uticati na rast budućih budžetskih rashoda (npr. podizanje limita za dobijanje subvencija po hektaru sa 20 na 100 hektara). Najskuplje i najproblematičnije nove mere odnose se upravo na povećanje davanja (i ublažavanje kriterijuma) za subvencije po hektaru. Pošto iznos ovih subvencija nije uslovljen ostvarenom poljoprivrednom proizvodnjom, on ne deluje podsticajno na povećanje efikasnosti i ne rešava nijedan od strukturnih problema domaće poljoprivrede – upozorava se iz Fiskalnog saveta.
Prema oceni Fiskalnog saveta, ključna uska grla koja postoje u ovom sistemu jesu nedostatak infrastrukture za skladištenje i transport, zaostala mehanizacija, slaba tehničko-tehnološka opremljenost, problemi u distribuciji i drugo – što je Vlada odavno sama prepoznala. –
Međutim, umesto da napokon počne ozbiljna reforma ovog sistema, Vlada se opredelila da narasle probleme poljoprivrede rešava “na brzinu”, skupim i prevaziđenim instrumentima – navodi Fiskalni savet.
