Umesto da je na pijedestalu povrtarske proizvodnje i cenjen kao vredan brend, koji našoj poljoprivredi može doneti pare i potvrdu kvaliteta, čuveni futoški kupus gubi i ime i značaj, a proizvođači se ovih dana hvataju za glavu. Kilogram čuvenog kupusa, najkvalitetnijeg koji Srbija ima, pao je na mizerna dva-tri dinara pa se Futožani pribojavaju da proizvodnje tog povrća dogodine neće ni biti. Došli su u takvu situaciju da bi radije da ga dele besplatno nego da svoj trud, muku i pare uložene u svaku glavicu daju nakupcima po bagatelnim cenama. Nakupci raznoraznih profila – a najmanje je među njima onih koji imaju veze s povtarstvom – plaćaju futoški kupus dva dinara kilogram, a prodaju ga po 15 ili 20.
– Pozivam sindikate u preduzećima koja ne isplaćuju plate zaposlenima ili su one minimalne, nedovoljne za puki život, da se organizuju, dođu na naše njive i seku kupus – kaže za “Dnevnik” proizvođač futoškog kupusa Rajko Gligorić, koji bi da podeli 40 tona kupusa. – Više volim da ga dam besplatno onima koji uz mizerne plate jedva sastavljaju kraj s krajem, nego da gledam koliko nakupci na njemu zrađuju, ucenjujući nas proizvođače. Ima u gradu gladnog sveta, neka se organizuju preko firmi i dođu.
Ostalo je tom velikom povrtaru da poseče još šest vagona glavica. Obrao je kupus s tri jutra, jedno je neposečeno.
– Da bih posekao pet tona kupusa, troškovi su mi 6.000 dinara. Pet tona je, pod uslovom da dobijem tri dinara, 15.000 dinara. Dok platim radnike 6.000 dinara, určunam troškove mehanizacije i sve inpute u proizvodnji, nemam ni za seme. Sve su prilike da ću značajno smanjiti proizvodnju, možda ću je svesti na svega jutro, koliko mogu proizvesti za poznatog i sigurnog kupca, jer ovo je čista propast – veli Gligorić, podsećajući na to da su za ovu kulturu tržišni uslovi loši već nekoliko godina, a da je lane otkupna cena krenula s 20 dinara da bi završila na četiri ili pet. Međutim, kupus je sada pao na najniže grane.
Drugi, možda i veći problem je to što futoški kupus gubi ugled, umesto da se ulažu svi napori da to bude prepoznatljiv i dragocen proizvod od nacionalnog značaja.
– Seje se kupus na sve strane. U Gospođincima, Deronjama, Bezdanu… Cena je ista, pa zašto bi neko iz Sombora dolazio u Futog kada ga može kupiti nadomak kuće? U Glogonju kod Pančeva stoji tabla s natpisom „futoški kupus”. Kako može biti futoški kupus u Glogonju? – pita se naš sgovornik.
On naglašava da je veliki problem to što nema organizovanog otkupa i što se država nije uključila u rešavanje tog problema.
– Uporni smo mi, želimo da proizvodimo kupus, da sačuvamo brend, da se zna šta znači oznaka geografskog porekla. Ali, srce me boli kad vidim na kakvom sve kupusu piše „futoški”. A nakupci zarađuju dvaput više nego mi – kaže Gligorić, dodajući da je ulaganje u proizvodnju na jednom jutru čak hiljadu evra, a nakupci skinu kajmak.
Kiseli i sveži kupus iz Futoga, koji proizvode povrtari, članovi Udruženja „Futoški kupus”, prvo je povrće u našoj zemlji sa sertifikatom geografskog porekla. Pod nazivom „futoški kupus” će moći da se prodaje samo onaj koji se odgaja u Futogui nosi oznaku svog porekla. Direktor sertifikacione kuće „Organik kontrol sistem” u Subotici Nenad Novaković kaže da su Futožani sertifikaciju počeli pre pet godina i da su mnogo radili i strpljivo čekali izmene i dopune zakona. Futoški kupus će pod tim imenom moći da se prodaje samo ako su ga proizveli određeni proizvođači.
– Suština oznake i sertifikacije geografskog porekla je u elaboratu koji dokazuje karakteristike povrća, a koje kupus proizveden na drugom mestu ne poseduje. Sertifikat će uliti više poverenja kupcima, koji će biti sigurni da su kupili originalni kupus iz Futoga – kaže Nenad Novaković.
Varaju kupce
– Nakupci natovare negde kupus i u Beogradu ga prodaju kao futoški. Nažalost, kupci ne znaju da prepoznaju kupus iz Futoga koji je dobio oznaku geografskog porekla. Naš kupus je autohtona domaća sorta s karakterističnim tankim listovima i nervaturom. Pun je mineralnih materija i vitamina – kaže Rajko Gligorić.
Dnevnik
