Svetska zdravstvena organizacija, zajedno sa zemljama članicama, obeležava 31. maj kao Svetski dan bez duvana. Tema ovogodišnje globalne kampanje bila je ”Gajimo hranu, a ne duvan“, koja za cilj ima isticanje dugoročne važnosti uzgoja održivih i hranljivih poljoprivrednih kultura umesto duvana, što u aktuelnom, veoma složenom trenutku za našu planetu i društvo, posebno dobija na značaju
Kako se navodi na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Srbija se svrstava u 50 zemalja koje su najveći proizvođači duvana na svetu. Prema podacima Organizacije UN organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2021. godine, naša zemlja se nalazi na 42. mestu sa oko 6.500 hektara pod ovom kulturom.
Na sajtu Zavoda se navodi da je globalna kriza kada je reč o obezbeđenosti hranom u porastu – podstaknuta sukobima, klimatskim promenama, uticajima pandemije COVID-19, kao i neizbežnim posledicama rata u Ukrajini.
”Zbog svega pomenutog, rastu cene goriva, đubriva, pa i hrane. U takvoj situaciji, uzgoj i proizvodnja duvana predstavljaju samo dodatni teret nikada rešenom problemu gladi u svetu, već ozbiljno narušenoj životnoj sredini i zabrinjavajućem trendu klimatskih promena. Svedoci smo da je u ovom trenutku rekordnih 349 miliona ljudi na svetu u čak 79 zemalja, ugroženo usled nesigurnosti u snabdevenosti hranom, i to najviše u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, uključujući 30 zemalja afričkog kontinenta“, navodi Zavod za javno zdravlje.
Prema njihovim navodima, mnoge od ovih zemalja ogromne površine plodne zemlje koriste za uzgoj duvana umesto za gajenje drugih biljnih kultura značajnih za ishranu svog stanovništva. Kada se podvuče crta, umesto inicijalno projektovane finansijske dobiti, ove zemlje se, dugoročno gledano, suočavaju sa negativnim ekonomskim posledicama uzgoja duvana, najpre zbog štetnih efekata na zdravlje i socijalni status ljudi, u prvom redu onih koji rade na farmama duvana, kao i na životnu sredinu, ali i zbog nepovratnih gubitaka dragocenih prirodnih resursa.
”Ove zemlje su, na kraju, najčešće u apsurdnoj situaciji da novac koji zarade od izvoza duvana troše na uvoz hrane za sopstveno stanovništvo“, ističu u Gradskom zavodu. Pored neposrednih rizika po zdravlje ljudi, dodaje se, važno je naglasiti i da uzgoj duvana zahteva ogromne prirodne resurse, uz dodatnu upotrebu pesticida i đubriva, koji doprinose degradaciji zemljišta.
