Proizvodnja lešnika, rukole, kukuruza i šećerne repe donose najveću zaradu proizvođačima, rezultati su studije Gde je profit u poljoprivredi?
Mala i srednja gazdinstva mogu solidno da zarade, ali samo ako o plasmanu robe razmišljaju pre nego što je proizvedu.
Stručnjaci kažu da poljoprivrednici moraju da odustanu od obrazca “tako je radio moj deda”, da redovno prate otkupne cene i od njih oduzimaju troškove mehanizacije, radne snage, obrade zemljišta, repromaterijala.
“Najrentabinija je proizvodnja povrća i voća. Plastenička proizvodnja zahteva u početku ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati za godinu dana”, kaže Jelena Drobnjak, jedna od autora studije “Gde je profit u poljoprivredi”.
Na jednom hektaru rukole može da se zaradi čak 3,3 miliona dinara. Ipak, poljoprivrednici treba da imaju u vidu da tržište još nije razvijeno, da se rukola prodaje dobro, ali samo u bogatijim gradskim sredinama. Slede paškanat, zelena salata, peršun, endivija od kojih može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara.
Oni koji ulože novac u plastenik od 200 kvadratnih metara od paradajza mogu da zarade u proseku 333.000 dinara. Na krastavcu 135.000 dinara, na paprici upola manje.
“Što se tiče voća, na prvom mestu su naravno orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna, nema ga dovoljno, uvozimo ga. Najmanja su ulaganja, a najveća je dobit”, kaže Drobnjak.
Ministar Branislav Nedimović savetuje poljoprivrednicima da zasade višnje i lešnik. “Na svetskom tržištu svega pet odsto ima lešnika u odnosu kolike su potrebe danas. Što se tiče drugih vrsta, ova 2020. biće dobra za suncokret. Ministarstvo će ove godine prvi put izaći sa analizom cena, što će biti u narednim danima”, rekao je Nedimović.
Da li iz realne računice utemeljene u praksi ili možda iz želje da izbegnu urok, tek, kalkulacija poljoprivrednika nije toliko optimistična. “Što se tiče masovnog voćarstva najviše se isplati breskva. U poslednje vreme ljudi su počeli da se bave borovnicom, lešnikom, to je sve nešto u povoju. Onaj ko ima toliko para ne znam zašto se bavi voćarstvom, to je muka, nije to lak posao”, kaže voćar Živorad Karaklajić iz Brestovika.
Ivan Vuković iz Nezavisne asocijacija poljoprivrednika Srbije ukazuje da je profit u ratarstvu veoma mali. “Ja obrađujem 120 hektara, a da bi bili konkurentni sa velikim igračima koji obrađuju zemlju mi moramo da uzimamo velike mašine da bi se širili, a mi to kada uzimamo to su obiično jako veliki krediti, dok mi otplatimo kredite i sve to ne možemo da preživimo”, kaže Vuković.