Projekat GELATOn the road, Evropski put zanatskog sladoleda, povezuje proizvođače zanatskog sladoleda širom Evrope kroz promociju očuvanje lokalnog kulturnog nasleđa i identiteta
U Evropskoj kući u Beogradu 24. marta, na Evropski dan zanatskog sladoleda, predstavljen je projekat GELATOn the road – Evropski put zanatskog sladoleda. U projekat, koji se finansira iz programa Kreativna Evropa, pored Srbije, uključeno je i 11 država Evropske unije – Italija, Belgija, Grčka, Nemačka, Luksemburg, Slovenija, Hrvatska, Austrija, Španija, Poljska i Bugarska. U Srbiji, projekat sprovodi Privredna komora Srbije-Privredna komora Beograda.
Projekat GELATOn the ROAD zvanično je počeo 1. aprila 2023. godine i kroz međusobno povezivanje evropskih proizvođača zanatskog sladoleda promoviše očuvanje lokalnog kulturnog nasleđa i identiteta. Da bi očuvali tradicionalne proizvode, njihov kvalitet i zanatski način proizvodnje, proizvođači sladoleda su upućeni da koriste lokalne sveže sastojke i slede jasno definisane procese i propise. A zahvaljujući projektu, oni će povećati svoje prodajne mogućnosti na lokalnom i evropskom nivou.
”Naša misija je da promovišemo i negujemo gastronomski turizam. Želimo da napravimo mrežu, ne samo proizvođača, nego i svih onih koji učestvuju u procesu proizvodnje zanatskog sladoleda, i dobavljača sirovina i proizvođača opreme, sve do kupaca. Takođe želimo da podstaknemo kreiranje lokalnih inovativnih ukusa sladoleda, da podstaknemo i podržimo privredu i da širimo evropsku istoriju i kulturu zanatskog sladoleda”, kaže Miodrag Veseli, nacionalni koordinator na projektu, iz Privredne komore Beograda.
Prezentaciji projekta GELATOn the road prisustvovali su proizvođači sladoleda i stejkholderi iz Srbije, koji su do sada uključeni u Evropski put zanatskog sladoleda, kao i oni koji daju podršku ovom velikom EU projektu.
”Ako znate zanat, od svega što je jestivo može se napraviti sladoled. Jedan od postulata, kada pričamo o zanatskom sladoledu, jeste da se koristi lokalno voće. Kod mene ne uspevaju banana, mango i papaja, ali koristim drenjinu i trnjinu, mušmulu, samo krušku karamanku, suva šljiva je ili madžarka ili čačanska rodna.. Praviti sladoled je ozbiljna matematika gde morate znati pravi odnos šećera, proteina, masnoće, suve materije. Zanatski sladoled je mnogo teže napraviti, proizvodno je skuplje, ali stvarno, ono što vam daje sladoled, krajnji proizvod, po meni, vredi svake muke”, objašnjava Veroljub Šobić, vlasnik i sladoled majstor ”Zemunske poslastičarnice“ i učesnik projekta Evropski put zanatskog sladoleda.
Pored ”Zemunske poslastičarnice”, u projekat su uključeni i poslastičare ”Buba Mara gelato”, ”Kuglica”, ”La Biba”, ”Icebox”, ”Nocciola gelato”, ”Becca”, ”Crazy cat”, ”Mandarina cake shop”. Učesnici na projektu su i Turistička organizacija Beograda, Ugostiteljsko turistička škola Beograd i Udruženje Ariljska malina.
Tokom trajanja projekta biće organizovano takmičenje novih ukusa zanatskog sladoleda ”Održive kugle sladoleda”, kulinarski šou, treninzi za turističke operatere, kao i Pop-Up muzej koji će biti održan 24. i 25. maja u Beogradu. Na ovaj način zanatski sladoled i njegov način proizvodnje će biti bolje prepoznati kao svedočanstvo evropskog kulturnog nasleđa.
Kako navodi Emil Čukić, iz Privredne komore Beograda, razvoj novih turističkih atrakcija i promocija kulturnog turizma, inovacije i kreativnost u stvaranju novih ukusa zanatskog sladoleda kroz korišćenje lokalnih i tradicionalnih sastojaka, povezivanje tur-operatera, dobavljača, proizvođača i potrošača zanatskog sladoleda, kao i podizanje svesti o održivoj energiji kod proizvođača zanatskog sladoleda i potrošača, rezultati su koji treba da proisteknu realizacijom ovog projekta.
”Evropska ruta zanatskog sladoleda je više od gastronomske avanture, to je putovanje kroz istoriju, kulturu i nasleđe. Podržavanjem rute čuvamo tradiciju, podstičemo lokalnu ekonomiju i promovišemo zanatsku proizvodnju sladoleda”, zaključuje Čukić.
