Prolećna setva u Srbiji je završena, ali su poljoprivrednici u novu proizvodnu godinu ušli sa više neizvesnosti nego ranije. Iako proizvođači navode da je setva bila tek neznatno skuplja nego prošle godine, rast cena nafte i mineralnih đubriva, rat na Bliskom istoku, nestabilno tržište žitarica i sve izraženiji manjak vlage u zemljištu stvaraju pritisak na proizvodnju hrane
Deo troškova ublažen je državnom podrškom za dizel, dok su mnogi proizvođači mineralno đubrivo nabavili pre poskupljenja. Ipak, strah od daljeg rasta cena energenata i repromaterijala ostaje, posebno pred žetvu jesenjih kultura i novu setvu, kada će ponovo biti potrebni gorivo i đubrivo.
„Znamo koje smo oscilacije u cenama imali kada je počeo rat u Ukrajini. Zbog rata na Bliskom istoku poskupelo je veštačko đubrivo, raste cena nafte. Setvu smo obavili, ali u junu dolazi vršidba jesenjih kultura, za to će nam biti potrebno gorivo. Na jesen će nam opet trebati đubrivo“, kaže za RTS Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Troškovi rastu, a tržište žitarica usporava
Dodatni problem je slaba tražnja za pšenicom i kukuruzom. Domaći mlinovi su, prema navodima proizvođača, dobro snabdeveni, dok izvoz ide otežano. I kada postoji interesovanje, ono je često praćeno dugim rokovima plaćanja, što za proizvođače nije prihvatljivo.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da bi kriza na Bliskom istoku mogla da ima ozbiljne i dugotrajnije posledice po svetsko tržište hrane nego početak sukoba između Rusije i Ukrajine. Kako ističe, sada je posebno osetljiva cena nafte, koja utiče na gotovo sve druge troškove u lancu proizvodnje.
„Bez nafte nema poljoprivrednih radova, a energija je potrebna i za proizvodnju mineralnih đubriva. Ako se situacija ne smiri, to će imati vrlo ozbiljne posledice po svetsko tržište hrane, posebno na tržište žitarica i uljarica“, navodi Galetin.
On podseća da se značajan deo svetske proizvodnje mineralnih đubriva vezuje za energetske tokove i transportne pravce, pa svaka veća nestabilnost može dodatno da podigne troškove. U Srbiji se, dodaje, neizvesnost povećava i zbog pitanja snabdevanja gorivom i funkcionisanja sistema povoljnijeg dizela za poljoprivrednike.
Bez vode nema stabilne proizvodnje hrane
Pored geopolitike, najveći izazov za domaću poljoprivredu ostaju klimatske promene. Zemljište je već duže vreme u deficitu sa vlagom, a proizvođači strahuju da bi još jedna sušna godina mogla dodatno da oslabi prinose i ukupne bilanse hrane.
Zbog toga ulaganja u akumulacije, brane i sisteme za navodnjavanje sve više postaju pitanje prehrambene sigurnosti. Poljoprivreda, kao „fabrika na otvorenom“, više ne može u potpunosti da zavisi od vremenskih prilika, naročito u godinama kada su troškovi proizvodnje visoki, a tržište nepredvidivo.
Rast troškova mogao bi da dovede i do korekcije cena hrane. Međutim, veće cene su dvosekli mač: ako previše porastu, potrošači smanjuju kupovinu, proizvođačima ostaju zalihe, a građani prelaze na jeftiniju i često manje kvalitetnu hranu.
U godini koju obeležavaju i globalne krize i klimatski rizici, očuvanje domaće proizvodnje, ulaganje u vodne resurse i stabilnije tržišne uslove postaju pitanja prehrambene sigurnosti, a ne samo poljoprivredne politike.
