Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić obeležio je godinu dana rada na toj funkciji predstavljanjem rezultata Ministarstva od aprila prošle godine, uz ocenu da je iza sektora turbulentan period, posebno zbog krize na tržištu mleka i protesta poljoprivrednika

Govoreći o toj temi, Glamočić je rekao da kriza sa mlekom i dalje traje u Evropi, ali slabijim intenzitetom, i poručio da se problemi u agraru moraju rešavati dijalogom. Istakao je da su ove godine prvi put početkom godine objavili kalendar javnih poziva i da ga se pridržavaju.

Ministar je podsetio i da je prvi put uvedeno pravdanje podsticaja računima za biljnu proizvodnju, kako bi se, kako je naveo, tačno znalo gde odlazi svaki dinar iz budžeta. Kada je reč o stočarstvu, objasnio je da ta obaveza zasad nije uvedena, jer bi zbog specifičnosti proizvodnje i složenije administracije isplata podsticaja mogla da kasni mesecima.

Prema njegovim rečima, već su vidljivi prvi efekti u ratarstvu, gde je više od 330 prijavljenih odustalo od podsticaja, dok kontrole tek slede. Kako je rekao, takvu meru podržavaju „pravi poljoprivrednici“, dok oni koji gube pravo na novac imaju razlog za nezadovoljstvo.

Govoreći o rezultatima rada Ministarstva, Glamočić je naveo da je od 15. aprila prošle godine isplaćena 131 milijarda dinara podsticajnih sredstava, što je, kako je ocenio, apsolutni rekord i najveće ulaganje države u agrar do sada. Dodao je i da je dinamika isplate 10 odsto ispred plana.

On je istakao da budžet za poljoprivredu danas čini 7,2 odsto ukupnog budžeta, podsećajući da se nekada govorilo o cilju od pet procenata. Upoređujući Srbiju sa državama regiona i pojedinim članicama EU, ocenio je da je domaće izdvajanje za agrar visoko, uz napomenu da države EU raspolažu i sredstvima iz zajedničkog evropskog budžeta.

Kao konkretne efekte podsticaja, ministar je naveo da je u proteklih godinu dana kupljeno 800 traktora, izgrađeno 110 objekata za stoku i nabavljeno 25.000 kvalitetnih priplodnih grla. Broj kupljenih mašina za biljnu proizvodnju porastao je sa 16.000 u 2023. na 26.500 u 2025. godini, dok je u stočarskoj proizvodnji broj mašina povećan sa 1.800 na 3.700.

Prema podacima koje je izneo, broj kvalitetnih priplodnih grla goveda u 2025. godini dostigao je 245.000, dok je broj krmača porastao sa oko 61.000 u 2020. na 96.000 krajem 2025. godine. Istovremeno, broj kvalitetnih priplodnih ovaca povećan je sa oko 385.000 na 645.000.

Ministar je rekao i da je, uprkos problemima, nastavljen rast izvoza u pojedinim sektorima. Kao primer naveo je voćarstvo, gde je proizvodnja iznosila 287.000 tona, dok je izvoz dostigao gotovo 810 miliona evra.

Govoreći o infrastrukturnim ulaganjima, Glamočić je naveo da je Ministarstvo izdvojilo 3,5 miliona evra za putnu infrastrukturu u 12 opština, kao i sredstva za vodosnabdevanje u šest opština. U šumarstvu je, kako je rekao, obnovljeno i izgrađeno 130 kilometara šumskih puteva, pošumljeno 50 hektara, a proizvedeno više od 1,3 miliona sadnica. Posebno je izdvojio projekat „Forest invest“ vredan 84 miliona dolara, kojim je planirano pošumljavanje novih 7.000 hektara.

U oblasti vodoprivrede, ministar je kao najvažniji naveo projekat navodnjavanja iz Fonda Abu Dabi, vredan 97 miliona evra, koji bi do kraja godine trebalo da omogući potencijal za navodnjavanje 123.000 hektara zemljišta.

Glamočić je podsetio i da je Srbija uvela obavezno deklarisanje proizvoda koji nisu стопроцентно mlečni, kao i oznaku „100 % iz Srbije“, koju će moći da nose samo proizvodi domaćeg porekla.

Na kraju, izneo je i podatke o radu inspekcija. Prema njegovim rečima, poljoprivredna inspekcija sprovela je 15.401 kontrolu i podnela 89 krivičnih prijava, fitosanitarna inspekcija obavila je 140.645 kontrola, pri čemu je za 355 pošiljki zabranjen ulaz u Srbiju, dok je veterinarska inspekcija sprovela 203.573 kontrole i iz prometa uklonila 102 tone mesa.