Dok se u svetu već godinama vodi spor o tome koliko je glifosat opasan po zdravlje ljudi i životnu sredinu, u Srbiji se ova tema dodatno komplikuje zbog slabe kontrole, nedovoljne edukacije i nepropisnog odlaganja ambalaže. Zato pitanje upotrebe ovog herbicida odavno nije samo naučna dilema, već i ozbiljno pitanje bezbednosti hrane, zaštite zemljišta i odgovornosti države
Glifosat je decenijama jedan od najrasprostranjenijih herbicida u poljoprivredi, ali i jedna od najspornijih supstanci kada je reč o uticaju na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Kontroverzu su dodatno produbili sudski procesi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je oko 170.000 korisnika herbicida na bazi glifosata podnelo tužbe tvrdeći da su nakon dugotrajnog izlaganja oboleli od non-Hočkin limfoma. Bayer, koji je 2018. preuzeo Monsanto, pristao je na višemilijardske nagodbe, ali sporovi i dalje traju.
Ipak, naučna zajednica ni danas nema jedinstven stav o punoj štetnosti glifosata. Dok pojedini stručnjaci i studije upozoravaju na moguću povezanost sa kancerom, hormonskim poremećajima i promenama crevne mikroflore, regulatorne agencije poput američke EPA i evropske EFSA nisu ga svrstale među dokazano kancerogene agense. Upravo ta podeljenost dodatno zbunjuje javnost i korisnike, prenosi portal Nova ekonomija.
Profesorka fizičke hemije i ishrane dr Svetlana Stanišić podseća da je Međunarodna agencija za istraživanje raka glifosat svrstala u grupu verovatno kancerogenih supstanci za ljude, dok docent Hemijskog fakulteta u Beogradu Konstantin Ilijević ukazuje da epidemiološke studije na ljudima do sada nisu dale nedvosmislene dokaze da uobičajena izloženost izaziva kancer. Ipak, sagovornici se slažu da najveći rizik imaju poljoprivrednici i radnici koji direktno rukuju pesticidima, zbog čega su pravilna upotreba, zaštitna oprema i stroža kontrola od ključnog značaja.
U Srbiji je problem dodatno izražen zbog slabe kontrole upotrebe pesticida, nedovoljne obuke proizvođača i nepropisnog odlaganja ambalaže. Sagovornici upozoravaju da su pravila u Evropskoj uniji znatno stroža nego u Srbiji, gde je promet ovih preparata i dalje nedovoljno kontrolisan. Zbog toga pitanje glifosata kod nas prevazilazi naučnu raspravu i postaje pitanje bezbednosti hrane, zaštite zemljišta i voda, ali i odgovornosti institucija da obezbede doslednu primenu propisa.
Što se tiče EU, problem zagađenja voda pesticidima, uključujući i glifosat, pominje se na više mesta. Evropska agencija za životnu sredinu navodi da su u periodu 2013–2022. prekoračenja standarda za jedan ili više pesticida registrovana na između 4% i 13% monitoring mesta u podzemnim vodama, a da su među glavnim uzrocima bili atrazin i njegovi metaboliti, bentazon i glifosat.
Pored toga, u aktu kojim je EU 2023. obnovila odobrenje za glifosat navodi se da nije utvrđena zabrinutost u pogledu direktnog ispiranja glifosata i njegovih metabolita u podzemne vode, ali i da tokom stručne procene nije bilo dovoljno podataka za neke situacije u kojima podzemne vode mogu biti izložene preko infiltracije iz rečnih obala ili povezanosti površinskih i podzemnih voda.
Dakle, EU ne tvrdi da je glifosat opšti i dokazani glavni uzrok zagađenja zemljišta i podzemnih voda, ali zvanično priznaje da se glifosat pojavljuje među pesticidima koji doprinose prekoračenjima na monitoring mestima, kao i da kod procene rizika i dalje postoje ograničenja podataka za pojedine hidrološke situacije.
