Legalizacija prometa genetski modifikovane hrane podigla je veliku prašinu u javnosti, a oko ovog pitanja “koplja su ukrstili” stručnjaci.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u utorak je počeo skup na temu “Genetički modifikovani organizmi – činjenice i izazovi” na kojem su mogli da se čuju naučnici koji su pokušali da objasne da ovakva hrana nije štetna.

– GMO usevi su nastali kao potreba da se proizvede što više hrane u svetu, jer se broj ljudi neprestano povećava – rekao je otvarajući skup Tomislav Jovanović, ministar prosvete i nauke.

– GMO tehnologija se primenjuje i u drugim oblastima, a 85 odsto lekova je rezultat ovakvih organizama. Zaključci sa ovog skupa treba da se implemantiraju u zakonske odredbe.

Predsednik SANU Nikola Hajdin rekao je da je došlo vreme da se donese novi zakon o GMO, koji treba da zauzme “drugačiji stav”. Profesorka Budmirka Novaković je naglasila da je GM hrana korisna, jer može i da leči.

– Možemo da gajimo brokoli sa mnogo gvožđa, koji treba da jedu malokrvni. Alergični na kikiriki moći će da ga jedu kada se iz njega uklone alergeni – kaže Novakovićeva. – Rizik po zdravlje je mogućnost da je neko alergičan na GM hranu, ali i ljudi koji piju dosta antibiotika sami sebe učine rezistentnim.

Profesor Željko Tomanović je objašnjavao da pčelari neće imati problema ako počnu da čuvaju pčele koje lete u kratkom dometu, pa ne mogu da stignu do GM useva.

– Vlada će pogrešiti ako donese odluku za ili protiv GMO na osnovu stavova genetičara, jer je to pitanje nacionalne održivosti, prehrambene bezbednosti zemlje i njenog ekonomskog porobljavanja – rekao je dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.

– Naša poljoprivreda će imati štetu od 500 miliona evra, naši proizvođači neće imati plasman na sopstvenom tržištu, izgubićemo marketinšku prepoznatljivost da je Srbija zemlja bez GMO i pola milijarde će biti gubitak od naših instituta sa bankama autohtonih sorti i hibrida.

Profesor Ševarlić tvrdi da su GMO usevi u svetu bili poražavajući po biodiverzitet. U svetu je korišćeno 30 modela GMO, a dominantni su kukuruz, soja, uljana repica, krompir i pirinač, koji su uništili više od 40.000 autohtonih sorti i hibrida, dobijenih putem selekcije, i nekoliko miliona jedinki neagrarnih biljnih vrsta. One su uništene korišćenjem raundapa kao totalnog herbicida, kao i ubacivanjem u kukuruz bakterije koja proizvodi insekticid.

Moratorijum

Poslanički klub Demokratske stranke Srbije predlažemo moratorijum na promet GMO do 2020. godine kao što su uradile Švajcarska i Austrija – rekla je poslanik Milica Vojić Marković. – Predlažemo i referendum. Postoji 114 istraživanja i izveštaja značajnih svetskih institucija i organizacija o štetnosti GMO. Važan je i socijalni momenat, jer će siromašni građani u Srbiji biti prinuđeni da jedu genetsi modifikovanu hranu jer je jeftinija.

HIP: Kašice bez GMO

Uvoznik i distributer “HIP dečje hrane” demantovao je u utorak da HIP kašice za bebe sadrže genetski modifikovane organizme.

– HIP je proizvođač organske hrane, a potvrda su brojni sertifikati kao i pečat EU organske hrane, što automatski isključuje mogućnost da sadrži GMO – ističe Sonja Marković, brend menadžer u “Alka trgovini”, distributeru “HIP dečje hrane”.

– Pored pečata EU, garant je i Ministarstvo zdravlja, čijim upisom u registar država Srbija garantuje zdravstvenu ispravnost, to jest da pored ostalih propisanih parametara, artikli ne sadrže GMO. Prema podacima sa zvaničnog sajta organizacije “Grinpis”, “HIP kašice” svrstane su u grupu zdravih proizvoda.

Novosti