Velika količina padavina i duži period vlaženja lišća i drugih biljnih delova idealni su uslovi za infekciju prouzrokovačima bolesti i pojavu epidemija.
“Proteklih nekoliko dana su, zbog truleži već posejanog semena, presejane znatne površine pod kukuruzom na težim, slabije ocedivim zemljištima kod dublje setve. To znatno povećava troškove proizvodnje ove kulture u ovoj godini, i veliko je pitanje da li će trulež ponovo da zahvati i upropasti zasejano seme kukuruza na presejanim površinama”, potvrdio je profesor Agronomskog fakulteta u Čačku, Drago Milošević.
Prema njegovim rečima, štete od bolesti koje su se pojavile u velikom stepenu, kod strnih žita će uzeti svoj danak. Posebno su prisutne rđa lista, pegavost lista, pepelnica, a doći će do pojave fuzarioza i slično, pa je neophodno preduzeti sve mere zaštite.
“Za krompir koji je nikao potencijalna opasnost postoji od plamenjače na njivama gde do sada nije obavljen tretman fungicidima. Može se ponoviti i epidemija plamenjače kao 1999. godine. Kod krompira koji nije nikao doći će do pojave truleži semenskih krtola u zemljištu i do pojave bakterioza, odnosno crne truleži prizemnog dela stabljike, tzv. ‘crna noga'”, objašnjava Milošević.
Dodaje da po prestanku padavina treba izvršiti tretman sistematičnim fungicidima.
“Voćne vrste su takođe ugrožene. Jabuka prvenstveno od čađave pegavosti lista i krastavosti plodova, a bolest se već masovno pojavila. Treba, po prestanku padavina koristiti sistemične fungicide sa kurativnim i eradikativnim delovanjem kako bi se smanjio infekcioni potencijal gljive i zaštitio zdrav list i plodovi u razvoju”, kaže profesor.
Slična situacija je i sa kruškom, posebno sa osetljivim sortama. Po prestanku padavina intezivirati primenu sistemičnih fungicida.
“Na svim vrstama koštičavih voćaka se pojavila šupljikavost lista, bolest koja se ispoljava i na plodovima nekih vrsta kao što su višnja i kajsija. Posle prestanka padavima preduzeti mere zaštite. Višnja i trešnja mogu biti ugrožene od pojave pegavosti lista i rane defolijacije ako se ne preduzmu mere zaštite”, ističe Milošević.
Voćne vrste su ugrožene i od truleži plodova, monilioze i sive truleži. Kod biljnih vrsta koje već stasavaju, gde dolazi do pojave sive truleži plodova, kao što je jagoda, voditi računa kod primene pesticida o karenci, odnosno poslednjem tretmanu pred berbu i upotrebu plodova.
Generalno, pošto su idealni uslovi za infekciju i razvoj bolesti, tamo gde je već došlo do infekcije i pojave bolesti, koristiti fungicide sa kurativnim i eradikativnim delovanjem tj. one sistemične koji će zaustaviti razvoj patogena prouzrokovača bolesti i uništiti njegove organe za razmnožavanje (konidije i druge spore), savetuje profesor.
“Naravno da u nekim slučajevima i nije moguće zaustaviti napredovanje bolesti bez obzira na primenu sistemičnih fungicida, a za savet se treba obratiti područnoj stručnoj poljoprivrednoj i savetodavnoj službi”, kaže Milošević.
Iako je češća pojava nedostatka padavina i suša, što takođe prouzrokuje katastrofalne štete na gajenim biljkama, tako i višak padavina (vode), kao ovog proleća, može biti izuzetno štetan sa nesagledivim posledicama po poljoprivrednu proizvodnju, kaže profesor.
“Zato, i u ovim uslovima moramo misliti na izgradnju sistema za čuvanje i korišcenje vode za vreme kada je ona potrebna usevima i zasadima poljoprivrednog bilja. Može se desiti da posle ove elementarne nepogode dođe i druga (suša), tako da bi sve lokalne samouprave i država u celini trebalo da učine sve kako bi se poljoprivredni proizvođači trajno obezbedili sistemima za čuvanje vode i njeno korišćenje onda kada je najpotrebnija usevima i zasadima”, naveo je on.
Taj prioritet bi, ukoliko bi ga shvatili i realizovali, smatra Milošević, u najvećem stepenu smanjio oscilacije u prinosu i kvalitetu poljoprivrednih proizvoda, pospešio stvaranje visokih i stabilnih prinosa i povećao konkurentnost naših poljoprivrednih proizvoda i na svetskom tržištu.
Tanjug
