Ova godina nije naklonjena pšenici, ali će je biti dovoljno za domaće potrebe. Oni koji su uspeli da je poseju u optimalnom roku, koji su koristili sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i od bolesti, mogu očekivati zadovoljavajuće prinose
“Ova godina definitivno nije bila za proizvodnju strnih žita. U jesen se, zbog lošeg vremena, produžila setva, kasnila je, bilo je teško da se zemljište pripremi, i pšenica i ostale žitarice su ušle nepripremljene u zimski period. Manje je i zasejano”, rekao je Simić.
Prema njegovim rečima, na dosta parcela, tek kada je prošla zima, počelo je klijanje i nicanje, što ne obećava dobar rod.
Oni koji su uspeli da poseju u optimalnom roku, do kraja oktobra, dali su mineralno đubriva, koristili sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i od bolesti, na takvim parcelama mogu očekivati zadovoljavajući prinosi. Malo iznad proseka u ovom delu Srbije, a to je iznad šest tona po hektaru, ocenio je iskusni stručnjak.
I tropski dani utiču na kvalitet i prinos
On smatra da će tropski dani uticati i na prinose i na kvalitet zrna. Noćne i dnevne visoke temperature ubrzavaju nalivanje zrna, zrna postaju štura, umanjuje se prinos i kvalitet, a kvalitet će uticati i na cenu otkupa, rekao je Simić.
“Idelno je, od kada pšenica počne da cveta, pa do punog zrenja, prođe 30 – 35 dana, temperatura da bude 24 – 25 stepeni, a noćna 12 do 14. Međutim, vidite kako je sada, na ovim temperaturama sve će da se ubrza i imaće odraz na prinos i kvalitet”, objasnio je Simić.
”Bez obzira što godina nije bila dobra za strna žita, Simić ističe da će Srbija imati dovoljno pšenice za domaće potrebe i da neće biti uvoza.
Dosta će zavisiti i od politike otkupne cene. Koliko će otkupljivači plaćati, koliko će odbijati zbog neodgovarajućeg kvaliteta i koliko će poljoprivrednicima biti u interesu da prodaju pšenicu, naveo je Simić.
Prema njegovim rečima, za nekoliko dana počeće setva ječma u Pomoravlju, Resavi i Levču.
