Preduzeće ”Sveti Nikola” je izgradilo fabriku u selu Sutjeska i ona je danas simbol decenijskih težnji da se umesto teške industrije gde joj nije mesto i neuspelih nastojanja u bavljenju ratarenjem ljudi bave proizvodnjom hrane za što postoje adekvatni potencijali
Nova fabrika za preradu smrznutog povrća u Sutjesci svedoči da iz vremena u kom smo najčešće slušali rečenice o potrebi ulaska u Evropsku uniju ušli u period u kome nailazimo na primere da smo zaista na tom putu.
Čini se da je fabrika koja je ovih dana započela proizvodnju ostvarenje dugo sanjanih snova – da prerađujemo sirovine kojih imamo u izobilju, da maksimalno iskorištavamo poljoprivredne resurse, da proizvodimo zdravu hranu, da zaista oživljavamo selo.
”Sveti Nikola” je sledbenik nekoliko poljoprivrednih zadruga u opštini Sečanj, jednoj od najnerazvijenijih u Vojvodini. Ona se nalazi u srednjem Banatu, a do sada je bila prepoznatljiva i po izgradnji kovačnice, pokušajima livenja gvožđa i šta sve ne. Ovo preduzeće je izgradilo fabriku u selu Sutjeska i ona je danas simbol decenijskih težnji da se umesto teške industrije gde joj nije mesto i neuspelih nastojanja u bavljenju ratarenjem ljudi bave proizvodnjom hrane za što postoje adekvatni potencijali. Direktor Žarko Đuričić kaže da do sada u Banatu nije izgrađena veća fabrika hrane. Ona pod krovom ima devet hiljada kvadrata, kapacitet je da može da preradi 14.000 tona povrća, a u samu hladnjaču može da se smesti osam hiljada tona.
Sirovina za fabriku koja svoje proizvode planira da plasira po celoj Srbiji, ali i Evropi, stiže sa njiva ovog preduzeća i od kooperanata. Evo kako to izgleda na primeru graška, čija je žetva upravo završena. Grašak, kako ovde ističu A klase, sada zauzima 80 procenata proizvodnje. On se gaji na njivama pod zalivnim sistemom. Mada izgleda da gajenje i prerada ove biljke nije složen proces, on ipak zahteva maksimalno zalaganje i preciznost. Vrlo je važno da stručnjaci prate sazrevanje i da se ona u pravo vreme skida i odvozi sa njiva kako bi na vreme bio spremljen u hladnjake, a onda i prerađen. Vodi se računa o težini, tvrdoći, odnosno mekoći, boji i ukusu zrna jer samo tako grašak može da postigne svetski kvalitet. Jedan kombajn kojim se bere grašak košta 450.000 evra. S obzirom na to da su sejanje, uzgoj i branje, odnosno žetva graška vrlo važni za kvalitet proizvoda, sve te faze nagledaju stručnjaci, i to na domaćim i na njivama kooperanata gde berbu vrše kombajni preduzeća.
Posle graška boranija i kukuruz šećerac
Odmak po skidanju graška, na njivama se seju boranija i kukuruz šećerac. Oni će se na jesen takođe naći u hladnjači. S obzirom na to da se radi o takozvanoj intenzivnoj zemljoradnji (dve žetve godišnje), neophodan je sistem za zalivanje površina i on je ovde prisutan i na njivama „Svetog Nikole” i kod njihovih kooperanata. Navodnjavanje se isplati jer je ratarima na istim njivama zarada uvećana za duplo. Država je sa pola novca pomogla izgradnju zalivnih sistema. Mali ratari u kojima mi vidimo svoje buduće kooperante, jer povrće ne zahteva toliko zemlje kao klasične ratarske kulture, mogu takođe da ostvaruju pravo na sufinansiranje opreme za navodnjavanje.
Pošto zalivanje donekle i ispira zemlju neophodno je na tim njivama koristiti i stajsko đubrivo. Zato preduzeće ima farme krava i svinja. I zbog đubriva i zbog proizvodnje mesa. Na farmi se krave ne muzu, na tržište se ne isporučuje mleko već se primenjuje takozvani sistem krava–tele. Teoci sisaju do određenog perioda i onda se tove pa se isporučuju klanicama.
Šaran – zaštitni znak Sečnja
Ovde šaran pretenduje da bude zaštini znak opštine Sečanj, pošto ona ima odlične uslove za formiranje ribnjaka. Tu i ”Sveti Nikola” daje svoj doprinos sa dva velika šaranska ribnjaka i proizvodnjom riblje hrane u koju izdvaja žitarice lošijeg kvaliteta. Kvalitetniju pšenicu melje u vlastitom mlinu i pušta je na tržište u najpovoljnijem trenutku. Priprema se i prerada brašna u razne testenine, posebno one koje su nekada bile ili su i sad popularne na ovim prostorima, poput jufki, kora i tortilja.
Vraćanjem proizvodnji hrane i preradi poljoprivrednih proizvoda javlja se velika nada da će biti zaustavljeno propadanje sela. Mladi ljudi mogli bi da ovde opstaju i da se vraćaju posle školovanja upravo zbog mogućnosti atraktivnog upošljavanja. Da se ne govori o šansama da mladi Banaćani zasnuju svoju proizvodnju u uslovima kada proizvode za poznatog kupca. A zagarantovani su im i cena i isplata.
