Hidroponski uzgoj biljaka – metoda gajenja bez zemlje, u vodenom rastvoru bogatom hranljivim materijama – sve više dobija pažnju kao rešenje za uštedu resursa, stabilne prinose i proizvodnju u urbanim sredinama
U svetu, hidroponija je već deo visokotehnološke poljoprivrede, dok je u Srbiji i dalje na marginama, iako postoje uspešni pojedinačni primeri.
”Biljke u hidroponiji rastu brže, troše manje vode, ne zahtevaju pesticide u meri kao tradicionalna proizvodnja i daju više prinosa po kvadratnom metru“, kaže Vasilije Božić, vlasnik prodavnice ”Hidroponika“.
U Srbiji, prema rečima profesora Nenada Magazina sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, pravi hidroponski uzgoj koristi se retko i pretežno u plasteničkoj proizvodnji povrća. Iako se pod tim pojmom često podvode različiti načini gajenja biljaka, samo oni u kojima je koren u direktnom kontaktu sa hranljivim rastvorom bez ikakvog čvrstog supstrata smatraju se ”pravom hidroponijom“, prenosi portal Biznis.
Kod nas su rasprostranjenije metode uzgoja u inertnim supstratima, poput kokosovih vlakana ili perlita, što više pripada kategoriji supstratne proizvodnje.
Hidroponija zahteva značajna ulaganja – od 30 evra za osnovni kućni sistem do 15.000 evra za komercijalni uzgoj na 100 kvadratnih metara, uz opremu poput pumpi, LED rasvete i rezervoara. Iako visoka cena deluje kao prepreka, dugoročne uštede i mogućnost uzgoja van sezone čine je isplativom kod kultura poput salate, začinskog i lekovitog bilja, ali i nekih vrsta voća.
Profesor Magazin upozorava da ovakva proizvodnja zahteva visok nivo znanja i stalnu kontrolu uslova. ”Bez dobre edukacije, kvalitetne vode, đubriva i sadnog materijala, teško je postići rezultate iz literature. Ovo je proizvodnja pod kontrolisanim uslovima – svojevrsna biljna fabrika.“
Uprkos potencijalu, hidroponija u Srbiji nije široko rasprostranjena. Razlog tome su skupi početni troškovi, nedostatak stručne podrške i slaba informisanost proizvođača.
Ipak, pojedinačne inicijative postoje – u Gruži se uzgajaju borovnice, u Irigu zelena salata u zatvorenim sistemima, a u gradovima mikrobilje.
”Svest o hidroponiji raste kroz radionice, saradnju sa fakultetima i edukaciju preko društvenih mreža“, kaže Božić. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, studenti se kroz različite predmete upoznaju s ovom tehnologijom, a profesori učestvuju u projektima i edukaciji proizvođača.
Ipak, da bi hidroponija u Srbiji postala konkurentna i dostupnija, potrebna je institucionalna podrška – finansijska i savetodavna.
Foto: Pixabay
