Metodom radioaktivnog ugljenika otkriveno je najstarije drvo umerenog klimatskog pojasa – hrast star skoro hiljadu godina
Na južnim obroncima Apenina u italijanskom regionu Kalabrija živi čitava zajednica drevnih hrastova, koja je izdržala sve prirodne nepogode – od niskih temperatura i mećava do suša.
Ne samo da su izdržali, već je nekoliko primeraka hrastova staro od pet vekova pa sve do jednog milenijuma.
Sumnjajući na izuzetnu starost, italijanski stučnjaci testirali su metodom radioaktivnog ugljenika pet hrastova iz Nacionalnog parka Aspromonte.
Ispostavilo su stari između 570 ± 45 do 934 ± 65 godina.
Čak i na visinama od 1.000 metara čini se da hrastovi mogu da žive mnogo duže nego što se mislilo.
”Ova drevna stabla su svedoci naše prošlosti. Istorija naše klime, solarna aktivnost i uticaj ljudi na okolinu – sve je zabeleženo u njihovim godovima, a sigurni smo da će tu biti i drugih važnih otkrića“, rekao je Lucio Kalkanjile sa Univerziteta u Salentu.