U Srbiji je zavladala sada već prava histerija oko GM hrane, a sve, nažalost, polako podseća na čuvenu priču s višefaznim strujama Nikole Tesle. Tada su protivnici tvrdili da Teslinu struju treba zabraniti jer ubija. To o ubijanju je bilo tačno, ali… Istorija, sadašnjost i budućnost pokazuju ko je bio u pravu. Donekle slično važi i za GMO.
Na sadašnjem stupnju razvoja tehnologije ne može se tvrditi da je GMO siguran i pouzdan, ali šta će biti za koju godinu, kada velike kuće budu mogle tačno da ubacuju gene na precizno mesto u DNK spirali i kada GMO bude gotovo isto što i prirodno ukrštanje i stvaranje novih hibrida? Tada ćemo opet ostati na repu sveta i tehnologije i bićemo pregaženi i mi i naša poljoprivreda i semenska industrija, sve zajedno s onima koji histerično galame – zabranite GMO, umesto da viču – nemojte koristiti GM hranu, i traže da se svaki proizvod proveri i sve što je sumnjivo obeleži. Da li će se nešto kupovati ne zavisi od proizvođača već od kupaca. A kupci moraju imati mogućnost izbora, i tu je sva mudrost kada je promet u pitanju. Proizvodnja i semenarstvo su sasvim druga priča. Naučna istraživanja u toj oblasti ne da treba zabraniti već država mora i da ih finansira. Proizvodnju, naravno, treba zabraniti sve dok zabrana važi i u EU, ali moramo biti spremni za dan kada će sve barijere pasti, a taj dan će sigurno doći.
Naučni napredak, a posebno na polju biotehnologija, nezaustavljiv je, hteli mi to ili ne. Hteli ili ne, moraćemo da prihvatimo GMO. Naravno, ako želimo da postanemo deo svetskog tržišta. S druge strane, ako i kada konačno stavimo paraf na novi zakon koji dozvoljava trgovinu genetski modifikovanom hranom, čak i najžešći protivnici GMO neće imati mnogo razloga da se jede jer, po ugledu na mnoge zemlje, možemo doneti podakta i propise koji predviđaju ograničenja u cilju zaštite tržišta i potrošača. Niko od nas ne traži da gajimo GM biljke i verovatno ni neće jer se one ne gaje ni u najvećem delu Evrope pa zašto bi kod nas.
Ključna stvar je da, ako promet bude dozvoljen, takvi proizvodi budu vidno obeleženi da bi potrošači znali šta kupuju. Pa ako vole – neka izvole. A ako zaista bude potražnje za takvim namirnicama, postavlja se pitanje zašto ih onda ne bismo sami proizvodili, umesto da ih uvozimo? Da ne idemo tako daleko, pred nama su sve izvesnije izmene zakona iz 2009. godine, za koji nadležni kažu da svakako ne valja jer ne obezbeđuje odgovarajuću zaštitu potrošača. Njih u svakom slučaju treba sveobuhvatno razmotriti, u širokoj javnoj raspravi, u ambijentu dostojnom te teme, bez pompe i političkih manipulacija u kojima se sada konverzacija odvija. Valja pri tom imati na umu da ni nauka nije rekla ni da ni ne za GMO. Takođe, zapitati se jesmo li sigurni da u voću i povrću koje na pijaci kupujemo nema rezidua pesticida, da li poljoprivrednici poštuju karencu, da li su štetniji proizvodi s minimalnim stepenom modifikacije ili voda s arsenom koju pije 800.000 Vojvođana?
– Smatram da je potpuno prirodno da uskladimo propise. Time što ćemo uskladiti zakone niko nas neće ni na šta terati: ni da gajimo GM-soju ni transgeni pamuk obojen u plavo. Ako ulazite u neki sistem, morate prihvatiti pravila – ocenio je stručnjak za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac, navodeći kao dobre primere zemalja koje su uspele da zaštite svoje građane i tržište Austriju i Mađarsku.
Oni, naime, imaju Zakon o GMO kao i u svim državama EU, ali nema ni prometa ni proizvodnje jer su unutrašnjim pravilnicima tako regulisali. To je ključna stvar.
– Koliko država može biti dosledna pokazuje i to što Mađari čak ni naučna istraživanja o GMO ne rade u svojoj zemlji nego u Slovačkoj koja to dozvoljava – kazao je Bekavac.
Proizvodićemo i GM životinje
– Srbija će, kao i sav razvijeni svet, pre ili kasnije krenuti da prodizvodi GMO, a sasvim sigurno u delu vezanom za životinjske vrste – ocenio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomir Vidović.
On je naglasio da je to nezaustavljiv proces, koji ima human karakter. Po njegovim rečima, u farmaceutskoj industriji se već koriste GM-pilići za proizvodnju na stotine raznih lekova. Vidović je naveo da su kod sisara izolovani mnogi geni, među kojima i gen otpornosti na vlagu, što je veoma važno jer je svaki čovek genetski alergičan na vlagu, kao i životinje.
Dnevnik
