Deset najvećih hrvatskih zemljoposednika u prošloj godini držalo je oko sedam odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta u sistemu podrške. Svi su, naravno, trgovačka društva od kojih i dalje prednjači Agrokorovo Belje
Samo na račun 20,5 hiljada hektara, od kojih je svega 228 hektara privatne, a ostatak državne zemlje u koncesiji, Belje je u proizvodnoj 2017. dobilo oko 75,7 miliona kuna, Novi agrar Marka Pipunića sa oko 9.000 hektara i 31 miliona kuna, dok je treći PP Orahovica Stipe Matića, vlasnika M SAN grupe, sa 17,9 hiljada hektara i 7,5 miliona kuna državnih donacija.
U top 10 su i Agrokorov Vupik i PIK Vinkovci sa oko 12.000 hektara zemlje i 37,5 miliona kuna podsticaja zajedno, još jedna Pipunićeva perjanica – PPK Valpovo sa oko 5,5 hiljada hektara i 15,1 miliona kuna podsticaja, a na lestvici najbogatijih poljoprivrednom zemljom su i Kutjevo Envera Moralića sa oko 17,2 miliona kuna podsticaja i 6.000 hektara zemlje, a nisu siromasi ni zadnja tri – Poljoprivredno-prehrambeni kompleks, Agro-Tovarnik i Real Beef sa 2.000-2.600 hektara zemlje i između 403.000 i 5,7 miliona kuna podsticaja.
No, ukoliko prođe predlog Evropske komisije o novoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (ZPP) EU 2021.-2027., kojim bi se umanjila prava evropskih poljoprivrednika, sadašnji višemilionski iznosi bili bi drastično umanjeni – do najviše 100.000 evra podsticaja po aplikantu. Višegodišnjim finansijskim okvirom EU sredstva iz ZPP-a umanjila bi se, naime, za oko pet odsto u odnosu na dosadašnje sedmogodišnje razdoblje, zbog čega RH, prema predlogu, čeka smanjenje sredstava za direktna plaćanja za četiri, a mera ruralnog razvoja za čak 15 odsto.
Proizvođač koji danas, na primer, dobija milion ili dva miliona evra podsticaja godišnje, nakon reformi ZPP-a i modelu progresivnog smanjenja podrške dobio bi manje od 100.000 evra – kazao je nedavno Tugomir Majdak, državni sekretar u hrvatskom Ministarstvu poljoprivrede.
Sledi razdoblje pregovora tokom kojih će resorne institucije poput Hrvatske poljoprivredne komore i Ministarstva poljoprivrede do 2020. nastojati da ispregovaraju bolje uslove po novom ZPP-u. Oni će tražiti primenu dosadašnjeg modela umanjenja iznosa od direktnih plaćanja – minimalno pet odsto za iznose iznad 150.000 evra, jer, prema oceni HGK, predlog EK je previše radikalan za Hrvatsku i dodatno bi ugrozio dohodak srednjih i većih poljoprivrednih proizvođača.
Hrvatska je za proizvodnu 2017. isplatila ukupno 3,4 milijarde kuna poljoprivrednicima, od čeka 2,67 milijardi za direktna plaćanja. Od 103.000 poljoprivrednika u sistemu podrške, 154 korisnika direktnih plaćanja prima podsticaje veće od 800.000 kuna.