Primena 3D aditivnih tehnologija sve češće se pominje i u tehnologiji spravljanja hrane. Za sada je to u domenu ”pikantnih“ vesti više nego što je realno zaživelo
Popularni ”čiken nugets“, pohovani komadići piletine u restoranima KFC-a, uskoro će se dobijati iz 3D štampača, vest je koju su nedavno preneli svi svetski mediji.
”Primena 3D aditivnih tehnologija sve češće se pominje i u tehnologiji spravljanja hrane. Za sada je to u domenu ”pikantnih“ vesti više nego što je realno zaživelo”, objašnjava dr Aleksandar Rodić, rukovodioc Centra za robotiku Instituta ”Mihajlo Pupin“.
Činjenica je, međutim, da su 3D štampači moćan digitalizovani alat u službi kreativnih profesionalaca. ”Kao takav, poslužio je kao inspiracija gastronomima koji su došli na ideju da kombinovanjem različitih hranljivih materija sa mogućnošću vrlo preciznog doziranja začina, izvođenja dekorativnih oblika i dubinske termičke obrade, dobiju do danas neviđene kombinacije gastronomskih ukusa i formi”, objašnjava Rodić.
U kulinarstvu se odavno koriste različite brizgalice i kalupi za istiskivanje, to jest nanošenje šlaga, majoneza i kremastih pasta i pravljenje različitih oblika od hrane kako bi se dekorisao gastronomski asortiman. ”U tom kontekstu priča o primeni 3D štampača u kulinarstvu nije neočekivana novost. Primena tih tehnologija se najpre očekuje u fast-fud restoranima sa jedne strane kao reklama, a sa druge da bi unapredili efikasnost posluživanja”, kaže Rodić.
Ipak, stvari u ovoj oblasti ne napreduju brzo kako se možda misli. Rodić napominje da tehnologija spravljanja hrane ima zaista veoma različite zahteve koji se postavljaju pred mašinu. Tehnički je, kaže, izvodljivo kontrolisati u više tačaka različitu temperaturu materijala, gustinu, količinu aditiva (začina), brzinu nanošenja ili istiskivanja, i na kraju dekorativne oblike. Veći problem jeste kako napraviti kompaktne mašine koje mogu da operišu sa većim brojem nutritivnih materijala različitih fizičko-hemijskih osobina.
I u literaturi se može pročitati da je proizvodnja hrane pomoću štampača ipak u začetku i da je sam proces znatno komplikovaniji od 3D štampanja drugih vrsta materijala, recimo plastike ili metala. Brzina samog procesa je, navodno, mana.
Suština primene 3D štampača (aditivnih tehnologija) jeste u njihovoj viskoj preciznosti i mogućnosti nanošenja veoma finih, tankih slojeva različitih punilaca, mogućnosti izrade različitih oblika i formi koje je nemoguće realizovati drugim tipovima obradnih mašina i alata.
3D štampač je u suštini robot, odnosno numerički upravljana mašina sa mogućnošću pomeranja po tri koordinatne ose.
