Ekstremne vrućine, suša i rast troškova proizvodnje guraju globalne cene hrane naviše. Analitičari očekuju da će najveći pritisak biti na pšenicu, voće, povrće i mlečne proizvode, a prvi jači talas poskupljenja mogao bi da se oseti već ove jeseni
Globalne cene hrane mogle bi ove godine da porastu za 11,8 odsto, dok se u 2027. očekuje dodatni rast od 4,8 odsto, procenjuje britanska analitička kuća Oxford Economics. Najveći pritisak očekuje se kod žitarica, voća, povrća i mlečnih proizvoda, a među osnovnim poljoprivrednim proizvodima posebno se izdvaja pšenica, prenosi EUpravo zato.
Na rast cena istovremeno utiču ekstremne vrućine i suše, manji prinosi, kao i visoki troškovi energenata i đubriva. Posledice bi potrošači mogli da osete kroz skuplji hleb, testeninu, ulje, sir i druge prehrambene proizvode.
Nakon toplotnih talasa u Evropi, udruženje trgovaca žitaricama i uljaricama Coceral u julu je smanjilo prognozu proizvodnje žitarica u Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu sa 295,5 na 286,6 miliona tona. Poređenja radi, prošlogodišnja proizvodnja iznosila je oko 310 miliona tona.
Ratovi podižu cenu energije i đubriva
Dodatni pritisak na proizvođače stvaraju poremećaji na energetskom tržištu. Cene dizela na svetskom tržištu u julu bile su 36 odsto više nego godinu ranije, dok Oxford Economics procenjuje da bi đubrivo tokom ove godine moglo da poskupi za oko 22 odsto.
Tomas Dvorak, viši ekonomista Oxford Economicsa, ocenjuje da geopolitički sukobi snažno utiču na cenu resursa neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega dizela, prirodnog gasa i đubriva.
Veliki rizik ostaje i rat u Ukrajini. Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa gotovo 30 odsto u svetskom izvozu pšenice i više od deset odsto u izvozu kukuruza. Napadi na luke, terminale i brodove, kao i otežan transport preko Crnog i Azovskog mora, dodatno povećavaju neizvesnost na globalnom tržištu žitarica.
Pšenica pod najvećim pritiskom
Prema procenama Oxford Economicsa, najviše bi mogle da poskupe žitarice, voće, povrće i mlečni proizvodi, jer su upravo te kategorije posebno izložene posledicama suše i visokih temperatura.
Pšenica je dodatno opterećena visokim troškovima đubriva. Analitičari očekuju da bi njena cena u trećem kvartalu 2026. mogla biti 36 odsto viša nego godinu ranije. Takav rast brzo bi se preneo i na cenu proizvoda u kojima je pšenica osnovna sirovina – od hleba i testenine do keksa i pahuljica.
Prvi udar već na jesen
Poskupljenja se, međutim, neće istovremeno preliti na sve proizvode. Kod svežeg voća i povrća promene bi mogle biti vidljive već za dva do tri meseca, odnosno tokom oktobra i novembra, dok je kod prerađene hrane potrebno više vremena da više cene sirovina stignu do rafova.
Oxford Economics zato očekuje da bi najveći talas poskupljenja prerađene hrane mogao uslediti između februara i maja 2027. godine. Meso bi, prema trenutnim procenama, trebalo da bude manje pogođeno od ostalih glavnih prehrambenih kategorija.
