Hrvatska je proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija, i odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih
Voće i povrće koje se u Hrvatsku uvozi iz zemalja koje nisu članice EU mora proći fitosanitarnu kontrolu čija cena je nedavno povećana čak 22 puta – umesto 90 kuna (12 evra) sada ih naplaćuju 2.000 (270 evra).
”Oni koji voće i povrće uvoze na primer iz Srbije ili Makedonije, moraće da povećaju cenu, pa će u prednosti biti domaća roba. Na uvoz iz EU se ne može mnogo uticati, ali na onaj iz trećih zemalja može“, zadovoljno je ovih dana komentarisao novi pravilnik Ministarstva poljoprivrede Hrvatske, čelnik tamošnje Poljoprivredne komore Matija Brlošić.
A novi pravilnik hrvatskog Ministarstva poljoprivrede je proširio spisak voća i povrća koje će proći fitosanitarni nadzor prilikom uvoza iz trećih zemalja. Jasno je kako će se to odraziti na cenu uvezenog voća i povrća. ”Verujemo da se na taj način ide ’naruku‘ domaćim proizvođačima jer će se ograničiti uvoz i napraviti više reda“, primetio je Brlošić.
Hrvatski poljoprivrednici već zadovoljno trljaju ruke, zahvalni ministru poljoprivrede Tomislavu Tološiću što iz sve snage, pa i ovakvim necarinskim barijerama, radi u njihovu korist. Isto kao što i dalje insistira na tome ”da kao ministar ima pravo da traži da se kupuje hrvatsko“, ne hajući na burna reagovanja trgovinskih lanaca, pre svega Lidla.
Srbija beleži suficit u razmeni sa Hrvatskom
Inače, Srbija je prvi put prošle godine zabeležila suficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa tim susedom. Prema rečima sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju u PKS Veljka Jovanovića, u 2016. Srbija je izvezla te robe u Hrvatsku u vrednosti od 116 miliona evra, a uvezla za 79 miliona. U našem izvozu dominiraju ulje i uljarice, smrznuto voće i povrće, pa akcizna roba, piće i duvan. Komentarišući meru koju je preduzelo hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede, Jovanović kaže da se u istoriji naših odnosa svaka necarinska barijera pokazala kao loša poruka. On podseća da smo ne tako davno već imali probleme sa Hrvatskom, sa zatvaranjem granice za kamione, što je, napominje, bila baš direktna politička odluka.
Prema njegovoj oceni, najnovija mera ne može da donese toliko dobrobiti, naročito granama koje su zavisne od uvoza. ”Takođe smatram da svaki reciprocitet u ovakvim merama nije pravo rešenje, već je potreban zdravorazumski pristup slobodnom tržištu“, zaključuje Jovanović i podseća da naše opredeljenje za EU integracije podrazumeva i prihvatanje pravila igre koja važe u EU. A tamo, dodaje, završava 90% našeg izvoza, čiji dobar deo čine poljoprivredni proizvodi.
