Hrvatska na začelju po proizvodnji mleka u EU
Kada je reč o isporuci kravljeg mleka u preradu ukupno je u 2016. godini, prema podacima Eurostata, isporučena količna od 153,2 miliona tona mleka, pri čemu je Hrvatska imala isporuku od 490.000 tona, što čini manje od 0,4 odsto ukupne isporuke u celoj EU
Tokom 2016. godine farme u E vropskoj uniji proizvele su oko 168,3 miliona tona mleka, pri čemu je proizvodnja kravljeg mleka iznosila 163 miliona tona (96,9% svih količina), dok su sve ostale vrste mleka – ovčje, kozje i dr. činile 5,4 miliona tona. Glavni deo proizvedenog mleka isporučen je u mlekare (157,1 miliona tona), a preostali iznos (11,2 miliona tona) korišćen je na farmama, prerađeno ili prodano direktno potrošačima ili se koristilo kao hrana za životinje.
Kada je reč o isporuci kravljeg mleka u preradu ukupno je, prema podacima Eurostata, isporučena količna od 153,2 miliona tona mleka, pri čemu je Hrvatska imala isporuku od 490.000 tona, što čini manje od 0,4 odsto ukupne isporuke u celoj EU.
Prema podacima koji su objavljeni, Hrvatska je na začelju u isporuci mleka u EU, zajedno sa Kiprom (198.000 tona), Luksemburgom (362.000 tona) i Maltom koja je imala proizvodnju od 43.000 tona kravljeg mleka. Zanimljivo je da je ispred Hrvatske po isporuci mleka Slovenija koja je ostvarila količinu od 575.000 tona. Podaci pokazuju da je ukupna proizvodnja kravljeg mleka u Hrvatskoj bila 671.000 tona, što je po količini više nego u Sloveniji koja je imala proizvodnju od 650.000 tona.
Lagani rast proizvodnje mleka, nakon ukidanja kvota
Nakon pet godina pripreme mlečne kvote su nestale početkom aprila 2015 što je uticalo na rast proizvodnje mleka, no ne u meri u kojoj se očekivalo. U 2016. proizvodnja sirovog kravljeg mleka u EU-28 ostala je relativno stabilna, uz lagani rast od 0,2 odsto, ističu stručnjaci EU.
Napominju kako je zabeleženo lagano smanjenje broja mlečnih krava (0,4%), dok su istovremeno cene mleka pale tokom 2016. Na nacionalnom nivou mlečno stado povećao je Kipar (8,7%), Luksemburg (5,8%) i Irska i Holandija (4,5%). Veća smanjenja zabeležena su u Latviji (5,2%), Estoniji (5%), Litvi (4,9%), Slovačkoj (4,8%) i Grčkoj (4,5%). U sedam država članica mlečno stado ostalo je relativno stabilno, sa povećanjem ili smanjenjem manje od jedan odsto.
Proizvodnja kravljeg mleka pratila je trendove u nacionalnim stadima, sa velikim rastom u Holandiji (5,9%) i Irskoj (4%), dok je proizvodnja smanjena u dvanaest država članica, stoji u izveštaju.
Manje krava, veća produktivnost
U nekoliko zemalja smanjenje mlečnih stada nadoknađeno je povećanjem produktivnosti, a očekivani prinos mleka po mlečnim kravama u EU-28 povećao se za 0,6% (40,2 kg / po grlu), dosegnuvši 6.941 kg po mlečnoj kravi u 2016. godini.
U Nemačkoj je isporučeno više od petine (20,9%) ukupno isporučenog kravljeg mleka koje su prikupile mlekare u svim EU zemljama u 2016., dok su nešto više od šestine od ukupne količine (16,%) prikupile mlekare u Francuskoj.
Tokom 2016. prikupljeno je ukupno 3,7 miliona tona svih ostalih vrsta mleka. Španija je bila vodeća zemlja koja je prikupila najveću količinu ostalih vrsta mleka (970 hiljada tona). U Francuskoj je prikupljeno 777 hiljada tona mleka od drugih životinja, na trećem mestu je Grčka sa 748 hiljada tona itd.
Tokom 2015. godini povećanje proizvodnje mleka u vezi sa nestankom mlečnih kvota dovelo je do značajnog pada otkupnih cena mleka. Ovaj je trend nastavljen 2016. godine, a pad cena iznosio je 5,8% u poređenju sa 2015. i za čak 15,9% u poređenju sa prosekom prethodnih pet godina (2010-2015).
