S jedne strane probleme su pravile poplave biblijskih razmera u županjskoj Posavini, gdje je pod vodom završilo čak 7854 hektara, ali i celogodišnje izlivanje reka u brojnim drugim područjima Hrvatske, zbog čega mnogi nisu imali što žanju ali ni da seju, piše Glas Slavonije.
S druge strane, danak je uzimala i financijska suša među poljoprivrednicima pa jesenska setva nikada nije bila mršavija, čak i u odnosu na najteže, ratne godine. Jesenas je sejalo samo 30-ak posto proizvođača, u prvom redu veliki sustavi. Ugovaratelji proizvodnje “zatvorili su pipu” i odbili da kreditiraju one koji im duguju za preuzeti repromaterijal iz prošlih godina. A ono što je i zasejano, dobrim delom je odrađeno nekvalitetno – bez (dovoljno) đubriva, zaštite, neretko sa “tavanušom”, kad je pšenica u pitanju.
Uglavnom, kišna 2014. nije pogodovala pšenici pa su ratari, uz rđu, imali ispodprosečan prinos, no zato natprosečan, rekordan sa kukuruzom, do i preko 10 t/ha. Zbog velikih troškova sušenja, mnogi su tu žitaricu ostavili da prezimi na poljima. A kakva setva, takva i žetva, pa za 2015. čelnik Baranjske brazde Petar Pranjić slikovito kaže “da ćemo 2015. požnjeti brašna samo za kifle”. Jer, u najboljim godinama sejali smo i do 200.000, sada oko 120.000 ha, dok su naše potrebe 500.00-550.000 tona. Poređenja radi, 2013. imali smo (gotovo) milionsku žetvu. Ujedno, bila je to prva žetva otkako je RH ušla u EU, na čiji novac naš seljak i te kako računa. A on se već ove jeseni trebao za to pripremati kroz dodatna, tzv. zelena plaćanja, na čija sredstva, uz osnovna plaćanja, može računati od 1. januara 2015. – poštuje li plodored, ekološki značajne površine, je li mladi poljoprivrednik do 40 godina, itd.
Godina na izmaku u znaku je i Zakona o komasaciji, prvog u samostalnoj RH, a stupio je na snagu Kodeks otkupa žitarica i uljarica koji, istina, nije obavezujući pa tek treba videti kakve će rezultate postići u našoj praksi, ali i mentalitetu.
Predsednik Hrvatske poljoprivredne komore Matija Brlošić 2014. ocenjuje jednom od najcrnjih u poslednjih 20 godina.
– Zbog izlivanja reka pod vodom je bilo čak 10.000 hektara. To se ne događa svake godine. Nadalje, tu je i liberalizacija tržišta, što je našeg seljaka dodatno zavilo u crno, a onda i prva 1,5 godina u EU, dakle otvaranje granica, iako su naše granice otvorene otkad je Hrvatske, no taj je ‘propuh’ na granicama neverojatan – slikovit je Brlošić te dodaje kako je ukupno uzevši financijski to bila najgora godina u dva desetleća.
“U pregovorima smo dobili financijske omotnice koje državni proračun ne prati u razlici u kojoj bi trebao. Rezultat toga umanjenje je subvencija. Kapitalnih investicija nema, a IPARD i porodična gazdinstva baš i nisu mogli puno koristiti sredstva, tj. koristili su ih u izuzetno malom broju. OPG-ovi posluju preko žiroračuna i veliki broj ih je blokiran od dobavljača, države… Non-stop se menjaju zakoni, pravilnici”, nabraja Brlošić, inače ratar.
Farmer i mlekar, predsednik Saveza udruženja hrvatskih uzgajivača holštajna, Branko Kolak, na 2014. gleda kroz nastavak pada broja proizvođača mleka.
– Sada nas je nešto više od 10.000, a lani nas je bilo 11.700, no treba reći da je trend smanjenja proizvedenih količina mleka zaustavljen pa će ovogodišnja proizvodnja biti nešto veća od lanjske – oko 520 miliona litara, ali zato za 20 % manja nego u 2012. A od letos je došlo do skidanja cene mleka od strane mlekarskih kuća za sedam-osam odsto, pa joj je prosek sada oko 2,60 kn/l za proizvođače sa 300, 400 do 500 litara dnevno. Istina, došlo je do pada cena ratarskih kultura, no i do rasta troškova energije, kaže Kolak. “Država stalno nameće neka nova pravila, i dalje smo skupi u proizvodnji. Sve dok nema novih zainteresiranih da se bave ovom proizvodnjom, nije dobro. Sve je ‘našpanovano’, nategnuto poput strune, nema se zraka za neki manevarski prostor. Politika bi trebala osmisliti uslove, ali to ne radi, pa se na selu živi, radi i proizvodi od danas do sutra”, zaključuje Kolak.
Poljoprivrednu 2014. svinjari su obeležili i javnim upozorenjima o uvozu dugotrajno smrznute svinjetine iz zemalja EU koje imaju hiperprodukciju, a koja se potom odmrzava i kod nas prodaje kao sveža. Diglo je to veliku prašinu.
– Mi smo danas na otvorenom tržištu. Svesni smo da nema zabrana i da one ništa ne donose, no donosi nam točno deklariranje mesa, a u ovom slučaju toga nema. Samo tražimo da kupac koji želi kupiti svežu hrvatsku svinjetinu uistinu to i dobije, da na policama trgovačkih lanaca može videti da je to sveža domaća svinjetina – kaže predsednik Udruženja svinjara OBŽ-a Goran Jančo.
On ističe da je put takvog mesa od smrzavanja pa odmrzavanja i prodaje “pod svežim” u nekim slučajevima trajao i više godina.
“Sada je to verojatno mnogo kraći put. Trebalo bi na svim komadima, ako imaju neku sledljivost, da piše kada je životinja zaklana. Mi nemamo problem sa uvozom mesa kao takvim, ali imamo problem sa krivim deklarisanjem, sa manipulacijama. Ne kažemo da je to meso zdravstveno neispravno, ali mu kvalitet nije ista kao svežem. Naša ciljana skupina je srednji sloj građana koji će plaćati svežu domaću svinjetinu. Svesni smo da je danas bitna svaka kuna, a time i cena, no čemu pogrešno informiranje o svežini mesa”, pita se Jančo i ocenjuje da je to uvezeno, smrznuto pa odmrznuto meso, 20-30 % jeftinije od sveže domaće svinjetine.
Ipak, kaže Jančo, bilo je u 2014. godini i dobrih stvari.
“Što se tiče izvoza svinja, ostvarena je rekordna visina ponajprije prema Srbiji, pa Mađarskoj, Austriji, ukupno 120.000 tovljenika do 1. decembra. Da nije bilo toga, bilo bi problema i pritisaka na ovdašnjem tržištu”, kaže Jančo, pozivajući još jednom potrošače da kupuju hrvatsku hranu, meso hrvatskih svinjara.
Seebiz
