U pokušaju da pomogne povratnicima u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatska je nedavno otvorila fabriku za preradu voća i povrća Voćar, u mestu Glumina kod Zvornika.
U fabrici će biti zaposleno 30 osoba, a oko 1.200 poljoprivrednika snabdevaće je voćem i povrćem.
”Ova fabrika bi mogla da postane baza za razvoj poljoprivrede u ovom delu Bosne i Hercegovine“, kaže vlasnik Fahrudin Delibajrić.
Sprovođenje strategije održivog povratka potpada pod Aneks 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma i jedan je od preduslova koje BiH mora da ispuni na putu pristupanja EU.
”Deklaracija o rešavanju pitanja trajno raseljenih lica u BiH, koju su nedavno potpisali predstavnici institucija vlade BiH i međunarodnih organizacija, znači konačnu realizaciju Aneksa 7“, kaže Mirhunisa Zukić, predsednica Unije za održivi povratak u BiH.
”To ne samo da rešava pitanje raseljenih lica, već će i bitno doprineti uspostavljanju standarda za pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj Uniji“, dodaje ona.
Kako navodi Savez za održivi povratak u BiH, krajem 2012. godine više od 73 hiljade ljudi vratilo se u BiH pošto su izbegli tokom rata 1990-ih, ali se od toga zaposlilo tek jedan odsto.
Investicija od 2,5 miliona evra u fabriku obezbeđena je ulaganjem hrvatske kompanije Marinada, članice grupe Eurovoće, turskim kreditima i sredstvima zadruge Voćar.
Gradonačelnik Zvornika Zoran Stevanović kaže da je fabrika Voćar tačno ono što je potrebno Bosni i Hercegovini da privuče povratnike. U situaciji kada je 50 osto poljoprivrednog zemljišta neiskorišćeno, kaže Stevanović, takvi projekti mogu da pomognu otvaranje novih radnih mesta.
”Ovakav projekat okuplja više od hiljadu poljoprivrednika iz Podrinja i drugih opština u ovom delu BiH“, kaže Stevanović za SETimes.
U ovom trenutku, maline, jagode, šljive, duvan i krastavci sa ovog područja izvoze se na tržište EU preko fabrike, ali postoje planove za proširenje proizvodnje, kaže on.
„Kada je Hrvaska, kao članica EU, ušla u novi carinski režim, odlučili smo da napravimo sopstvenu proizvodnju u BiH, kako bi mogli da pokrijemo tržište u Bosni i Hercegovini i ostanemo aktivni na tržištu CEFTA i pojačamo konkurenciju“, kaže za SETimes Željko Jurkin, direktor grupe Eurovoće iz Hrvatske.
U proizvodnom pogonu svakog dana se preradi više od 6000 tona voća i povrća.
”Ovo je optimalan način da se radi naš posao“, kaže poljoprivrednica Jasna Gojićić iz Donjih Rajinaca. ”Oni obezbede seme, tržište i svu pomoć koja nam je potrebna. Ja imam nešto zemlje, ali nisam bila sigurna šta mogu da gajim što bih mogla da prodajem. Međutim, sa ovim projektom, jasno je da bi trebalo da gajim jednu vrstu krastavčića.“
Prošle sezone, Gojićić je Voćaru isporučila šest tona krastavčića. Ove godine, njena porodica počela je da gaji paprike somborke, koje će u fabrici biti kiseljene i isporučivane u petnaest evropskih zemalja, u kojima je Hrvatska obezbedila tržište izvoz.
U kojim drugim sektorima bi mogli da se pokrenu slični projekti za povratnike? Podelite svoje mišljenje u odeljku za komentare.
SETimes
