Prvi rezultati analize koje su uradili stručnjaci Svetske banke, pokazuju da strukturna transformacija poljoprivrede u Hrvatskoj ide u dobrom smeru i da bi trebala podstaknuti rast i stvoriti nova radna mesta. Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede ugovorilo je sa Svetskom bankom za 2,5 miliona evra izradu strategije, a ona će biti finansirana od strane Evropske unije, iz tehničke pomoći
Stručnjaci Svetske banke zaključili su da poljoprivreda i ruralna područja, kao i akvakultura, imaju veliki potencijal rasta i razvoja kao i da transformacija tih sektora, koja je posebno podstaknuta ulaskom u EU, ide u dobrom smeru. Sektor ima prednosti koje se mogu iskoristiti za rast i razvoj, uključujući neograničen pristup tržištu EU.
Međutim, Hrvatska je još uvek zavisna od uvoza, a poljoprivrednici koriste zastarelu i neefikasnu mehanizaciju, sporo se prilagođavaju tehnološkim promenama i retko se udružuju, što ih čini manje konkurentnima, navodi se u analizi.
Hrvatska je konkurentna u primarnim poljoprivrednim proizvodima niske vrednosti, uključujući žitarice i uljarice (suncokret, soja), a u proizvodima visoke vrednosti ograničena je na mali broj hortikulturnih i stočnih proizvoda. U Hrvatskoj postoji mnogo malih proizvođača i niski nivo udruživanja proizvođača, uz ograničenu povezanost sa tržištem, dok je prerađivačka poljoprivredno-prehrambena industrija koncentrisana.
Ulaganja u hrvatsku poljoprivredu ekonomski su opravdana, a procene su da ulaganje od milion dolara u proizvodnju generiše povećanje od 5,19 miliona dolara u vrednosti ukupnog obima proizvodnje u privredi. Javni izdaci za poljoprivredu su na nivou oko 1,3 % BDP-a, dvostruko više od proseka EU. U ukupnim podsticajima koje dobiju poljoprivrednici na EU sredstva otpada oko 65 %. Podrška dohotku (kroz direktna plaćanja) predstavlja 40% dodatne vrednosti poljoprivrednih gospodarstava, za razliku od 30% proseka EU.
Potrebna jasna strategija
Član upravnog odbora Hrvatske poljoprivredne komore Matija Brlošić kaže kako je analiza dobra, ali da je potrebna jasna strategija razvoja poljoprivrednog sektora. ”Našu poljoprivredu uništile su sve dosadašnje politike, favoriziranje velikih sistema kao i nekontrolisani uvoz koji je uništio prerađivačke kapacitete. Mi izvozimo pšenicu, a uvozimo pekarske proizvode što nije dobro”, ističe Brlošić.
”Izrada strateških dokumenata uz pomoć međunarodnih stručnjaka je hvale vredna, ali nadajmo se da ti dokumenti neće ostati mrtvo slovo na papiru i da ćemo uspeti u njihovom sprovođenju, a sve u cilju izgradnje konkurentnog, inovativnog, snažnog i uspešnog domaćeg poljoprivrednog sektora”, kaže Goran Buturac stručnjak s Ekonomskog instituta u Zagrebu.
Podsticaji odlazili u krive ruke
”U poljoprivredu je investirano jako puno novca, ali su podsticaji odlazili u krive ruke i bilo je previše manipulacija i prevara. Podsticaji nisu išli pravi proizvođačima”, kaže Brlošić koji smatra kako država mora imati posebne programe za porodična poljoprivredna gazdinstva do 50 hektara koje treba jače podsticati, a nešto i one do 100 hektara. Svima iznad toga je potrebno ograničiti podsticaje. Dodaje kako veruju da bi u novoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici poljoprivreda mogla doživeti napredak, ali najviše zbog toga što će potrošnju novaca jače kontrolisati EU.
Poljoprivredi je danas potrebna više no ikada, vizija sa jasno definisanim ciljevima i prioritetima razvoja. U tome je nezaobilazna uloga uvođenja novih tehnologija i inovacija u proizvodne procese. Uloga države je da osigura ambijent pogodan za nova ulaganja, posebno mladih poljoprivrednika.
Takođe, da u skladu sa vizijom i ciljevima osigura transparentan i efikasan sastav podsticaja te da osigura poštenu tržišnu utakmicu, u kojoj neće biti nikakvog prostora za podređen položaj domaćih proizvođača.
Nezaobilazna uloga države je i u doprinosu kvalitetne edukacije poljoprivrednika i uspostavljanju istraživačkih centara koji će stručnim znanjima biti podrška poljoprivrednim proizvođačima u izgradnji konkurentnih proizvodnih procesa, zaključuje se u analizi Svetska banke.
