Dok plodni vojvođanski černozem sve više prekrivaju atmosferske i visoke podzemne vode, zadajući glavobolju ne samo paorima severne srpske pokrajine već i običnim građanima, koji s poljoprivredom nemaju nikakve veze, gotovo sve oči su upravljene prema nadležnom Javnom vodoprivrednom preduzeću ”Vode Vojvodine”, kao prvoj liniji odbrane. Tim pre što meteorolozi u danima pred nama najavljuju obilnije padavine, koje bi vrlo lako mogle dramatično pogoršati situaciju.
Kako kažu u tom preduzeću, tokom prošle godine u održavanje sistema za odvodnjavanje iz Fonda za vode APV uloženo je 920 miliona dinara, dok je u uređenje kanalske mreže u istoj funkciji iz para prikupljenih kroz sufinansiranje lokalnih samouprava i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu iz Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u pokrajini uloženo 517,5 miliona dinara.
No, niko zvanično ne želi da priča o onome što ujedno već godinama predstavlja problem kada je odvodnjavanje vojvođanskih oranica u pitanju: slabom punjenju Fonda za vode AP Vojvodine, i to pre svega zbog neusaglašenog načina na koji se taj novac prikuplja. Naime, dok privrednim subjektima same „Vode Vojvodine“ obračunavaju naknadu za odvodnjavanje, fizičkim licima, odnosno vojvođanskim paorima, rešenja o visini naknade bi trebalo da šalje Poreska uprava, što ona u poslednjih nekoliko godina nije učinila. Tako paori nisu dobili rešenja za 2011, 2012. i 2014. godinu, pa ako se ima u vidu da se, po podacima same PU, godišnji razrez za te namene kreće oko 1,1 milijarde dinara, lako je izračunati da je manjak u kasi iz koje bi trebalo finansirati radove na odvodnjavanju voda preko tri milijarde. Mada niko iz JVP „Vode Vojvodine“ ili Poreske uprave to ne želi da potvrdi, tome je „kumovala” i svojevremena odluka republičkih vlasti da seljake, zbog suše, oslobode godišnje naknade za odvodnjavanje za 2011. i 2012. ali se pri tome nije obezbedio drugi, stabilniji izvor finansiranja neophodnih godišnjih radova na održavanju i revitalizaciji sistema za odvodnjavanje.
Situacija s obezbeđivanjem novca naplatom naknade za odvodnjavanje nešto je bolja kod privrednih subjekata. Naime, godišnji razrez u toj kategoriji obveznika tog nameta je 2013. godine bio 795 miliona dinara, što je suma koju je te i prošle godine JVP „Vode Vojvodine” i uspelo da naplati.
U iščekivanju da se model prikupljanja novca konačno stabilizuje, kako kažu u JVP „Vode Vojvodine”, u ovogodišnje radove na održavanju sistema za odvodnjavanje planirano je da se uloži ravno milijarda dinara iz Fonda za vode APV, dok bi zajednička sredstva pokrajine i lokalnih samouprava namenjena uređenju kanalske mreže duge više od 21.000 kilometara za odvodnjavanje iz Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji APV trebalo da budu duplirana, odnosno da pređu, takođe milijardu dinara, od čega je samo za nastavak izgradnje započetih regionalnih sistema za navodnjavanje predviđeno 175 miliona.
Kako kažu u tom preduzeću, nakon poplave iz 2005. i izuzetno teške odbrane od poplava i sledeće, 2006. godine, u AP Vojvodini rekonstruisan je deo zaštitnih objekata za odbranu od poplava tako da gotovo svi objekti sada štite branjeno područje od takozvane velike vode, koja se javlja jednom u 100 godina. Radilo se na gotovo svim vodotocima u pokrajini, Dunavu, Tisi, Savi, Bosutu, banatskim vodotocima, Hidrosistemu DTD, a najviše para je uloženo u nadvišenje i stabilizaciju odbrambene linije grada Novog Sada – oko 430 miliona dinara, zatim u rekonstrukciju i stabilizaciju leve i desne obale Tise, nizvodno od Žabaljskog mosta (oko 1,7 milijarda) i u rekonstrukciju tamiških nasipa – 434 miliona dinara.
Borba na 60.000 hektara
Odbrana od poplava od unutrašnjih voda na pojedinim lokacijama u Vojvodini sprovodi se već oko mesec dana. Trenutno je odbranom od poplava obuhvaćeno oko 60.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se najveći deo nalazi u Banatu. Od tih površina, oko 40 procenata je prevlaženo zemljište, dok je oko 7 procenata ili oko 4.000 hektara pod vodom. Reč je uglavnom o ritskom zemljištu, parcelama pored velikih reka, mikrodeperesijama ili slatinama, saopštile su juče ”Vode Vojvodine”.
Dnevnik