Obilno zagađenje mikroplastikom otkriveno je u snegu od Arktika do Alpa, pokazalo je novo istraživanje. Naučnici upozoravaju na veliku kontaminaciju atmosfere sitnim delovima plastike i traže da se odmah ispita potencijalni zdravstveni rizik po ljude
Sneg zadržava čestice koje padaju iz vazduha i uzorci ledenica sa okeana između Grenlanda i Svalbarda sadrže u proseku 1.760 čestica mikroplastike po litru. Još više – u proseku 24.600 po litru, otkriveno je u snegu sa lokacija u Evropi.
Istraživanje je pokazalo da je prenošenje vetrom ključni faktor zagađenja mikroplastikom širom sveta.
Naučnici traže da se istraži uticaj mikroplastike iz vazduha na zdravlje ljudi pozivajući se na ranije istraživanje u kome su nađene čestice plastike u kanceroznom tkivu ljudskih pluća.
Jedno istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u junu, pokazalo je da čovek pojede najmanje 50.000 komada mikroplastike godišnje, piše britanski Gardijan.
Svake godine u prirodnu sredinu odlože se milioni tona plastike i ona se lomi na komadiće i vlakna koji nisu biorazgradivi. Ti delići, poznati kao mikroplastika, danas se nalaze svuda, na vrhovima planina i u dubinama okeana, a mogu da sadrže otrovne hemikalije i škodljive mikrobe.
Novo istraživanje vodila je Melani Bergman sa Instituta za polarna i pomorska istraživanja “Alfred Vegener” u Nemačkoj. Ona je rekla: “Zaista nam je potrebno istraživanje uticaja na ljudsko zdravlje. Objavljeno je toliko studija o mikroplastici ali ništa o zdravlju ljudi i to je, po mom mišljenju, stvarno čudno”. Dodala je da mikroplastika treba da bude uključena u merenje zagađenja vazduha.
Tim nemačke naučnice prethodno je pronašao 12.000 čestica mikroplastke po litru leda iz Arktičkog mora. “Zapitali smo se odakle to stiže?”. Nešto donosi okean iz naseljenih regiona ali su analize pokazale da najveći deo nanese vetar.
“Koncentracija mikroplastike u snegu je veoma visoka i ukazuje na znatnu kontaminaciju atmosfere”, zaključuje se u studiji koju je objavio časopis Sajens edvansis (Science Advances).
Za istraživanje su uzeta 22 uzorka, uključujući sneg sa Svalbarda, iz nemačkih i švajcarskih Alpa, nemačkog grada Bremena.
Tim je otkrio da najmanjih delova ima najviše ali njihova oprema nije mogla da detektuje komadiće manje od 11 mikrona.
“Uverena sam da ima još mnogo manjih delova plastike koje naša oprema nije uspela da zabeleži”, rekla je Bergman. “Problem sa sitnijim česticama je što može da ih preuzme širok spektar organizama i, ako su na nivou nanočestica, mogu mnogo lakše od većih da prođu kroz ćelijske membrane i dopru do organa”, upozorila je ona.
Istraživači su najčešće nailazili na mikroplastiku od zaštitnih premaza na bazi polimera sa vozila, zgrada i brodova a slede delići od gume, polietilena i poliamida, uključujući najlon.
Oni se pozivaju na istraživanje iz 1998. kao jedinu procenu uticaja mikroplastike na ljudska pluća. Tada je utvrđeno prisusutvo inhaliranih vlakana u uzorcima kancera pluća i zaključeno da “ta biorezistentna i biopersistentna plastična vlakna doprinose riziku od raka pluća”.
Naučni savetnici šefa Evropske komisije u aprilskom izveštaju su istakli: “Dokazi (za ekološke i zdravstvene rizike od mikroplastike) daju osnova za istinsku zabrinutost i mere predostrožnosti”.
Naučnici koji nisu bili uključeni u poslednje istraživanje takođe su izrazili zabrinutost zbog činjenice da su mikroplastikom zagađeni i ekosistemi poput Arktika.
Stiv Alen iz francuskog istraživačkog instututa EcoLab rekao je da je novo istraživanje veoma važno jer govori u prilog pooštravanju regulative za industriju plastike i tera vlade širom sveta da se bave pitanjem zagađenja plastikom.
“S obzirom da (mikroplastika) odlazi u našu životnu sredinu, postoji velika verovatnoća da shvatimo koji je nivo bezbedan tek kada ga premašimo”, istakao je on.
I jedno ranije Alenovo istraživanje ukazalo je na vetar kao na prenosioca pošto je utvrđeno da značajna količina mikrolastike pada iz vazduha na Pirineje.
Međutim, istraživanje koje je vodila Bergman prvo je koje se bavilo kontaminacijom snega mikroplastikom.
