Proizvodnja i potrošnja vina u svetu godinama su u padu, a u vodećim vinarskim zemljama sve češće se govori i o krčenju vinograda. I dok globalno tržište beleži pad, stručnjaci u Srbiji smatraju da domaće vinarstvo, uprkos brojnim izazovima, u toj situaciji može da prepozna i razvojnu šansu. Ocenjuju da je kvalitet srpskih vina poslednjih decenija znatno unapređen i da po tom kriterijumu domaći proizvođači ne zaostaju za konkurencijom, ali da ostaje ozbiljan problem – nedovoljan obim proizvodnje

Prema podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV), svetska proizvodnja vina u 2024. godini pala je na istorijski minimum. Iako podaci za 2025. godinu još nisu objavljeni, procene ukazuju da bi proizvodnja, uprkos izvesnom oporavku, mogla da ostane sedam odsto ispod petogodišnjeg proseka. Kao glavni razlozi pada navode se sve češći ekstremni klimatski uslovi, promene potrošačkih navika mlađih generacija, manja potrošnja i rast cena vina.

U Privrednoj komori Srbije za portal N1 navode da se domaća vinska industrija nalazi u fazi vidljive transformacije. Kako ističu, sve više se ulaže u jačanje brenda, unapređenje kvaliteta, savremeni dizajn, pakovanje i marketing, kako bi srpska vina bila bolje pozicionirana i na domaćem i na stranom tržištu. Razvoj sektora, dodaju, podržan je investicijama kroz subvencije, modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i aktivniju promociju izvoza.

Ipak, domaće tržište ima svoja ograničenja. Potrošnja vina u Srbiji iznosi oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je ispod proseka većine evropskih zemalja, pa globalni trend pada konzumacije vina predstavlja dodatni izazov za domaće vinare.

U tom kontekstu, kao jedno od mogućih rešenja sve češće se pominje izvoz na kinesko tržište. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je početkom februara da je Kina, zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, najveća šansa za izvoz srpskog vina. Kako je naveo, domaće vinarstvo neće imati pravi zamah ukoliko Srbija na to tržište ne bude izvozila između 15 i 30 miliona boca godišnje, što je približno ukupnoj godišnjoj proizvodnji u zemlji.

Prema podacima Privredne komore Srbije, prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji iznosi oko 30 miliona litara. Istovremeno, spoljnotrgovinski bilans u ovoj oblasti je negativan, jer je vrednost uvoza više nego dvostruko veća od izvoza. Tokom 2025. godine Srbija je izvezla vino u vrednosti od 22,6 miliona evra, dok je uvoz dostigao 47,7 miliona evra. Najviše vina uvezeno je iz Severne Makedonije, Francuske, Italije i Španije, dok su glavna izvozna tržišta bila Rusija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kina i Austrija.

Kada je reč o resursima, Srbija prema podacima PKS raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, dok je u 2025. godini proizvedeno 140.718 tona grožđa. Proizvodnjom grožđa bavi se više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a registrovano je oko 500 proizvođača vina. Iako prosečna godišnja proizvodnja iznosi oko 30 miliona litara, procenjuje se da domaći kapaciteti mogu da dosegnu i 70 miliona litara.

Enolog Vladan Nikolić za portal N1 kaže da Srbija, uprkos pomacima, i dalje zauzima vrlo skromno mesto na svetskoj vinskoj mapi. Prema njegovim rečima, danas imamo oko 6.900 hektara vinskog grožđa, što je daleko manje od susednih zemalja.

„Ako uzmemo samo susede – Bugarsku sa 80.000 hektara, Rumuniju sa 120.000, Severnu Makedoniju sa 30.000, Hrvatsku sa 16.000, jasno je gde se nalazimo“, objašnjava Nikolić.

Ipak, on ističe da pojedina vina iz Srbije po kvalitetu mogu da konkurišu najvećim svetskim brendovima. Problem je, kako kaže, to što domaće vinarije uglavnom nemaju obim proizvodnje koji bi im omogućio tržišnu utakmicu sa velikim kompanijama.

„Imamo blizu 500 vinarija, uglavnom kapaciteta do 30.000 litara. Tako male vinarije mogu opstati samo ako su fokusirane na kvalitet, jer samo sa kvalitetom mogu postići cene sa kojima mogu preživeti oštru konkurenciju. Jednostavno, nemaju obim proizvodnje sa kojim bi cenama mogle da konkurišu velikim kompanijama, tako da jedini izlaz koji vidim jeste da imaju izuzetan kvalitet“, navodi Nikolić.

On dodaje da dodatni problem predstavlja činjenica da mnoge vinarije nemaju sopstvenu sirovinsku bazu, odnosno vlastite vinograde, što otežava održavanje kontinuiteta i kvaliteta proizvodnje.

Prema njegovoj oceni, pred domaćim vinarima je veoma izazovan period. Pored pada svetske potrošnje vina, koji će se neminovno odraziti i na domaće tržište, dodatni pritisci dolaze zbog pada kupovne moći stanovništva, klimatskih promena, rasta troškova proizvodnje i nedostatka radne snage.

„Sve je očigledniji uticaj globalnog zagrevanja i sve je teže doći do kvalitetnog grožđa i kontinuiteta proizvodnje. Biće potrebne nove investicije u navodnjavanje vinograda, kao i ulaganja u mehanizaciju, što će dodatno opteretiti proizvođače. Veliki problem je i nedostatak radne snage, čija će cena drastično rasti. To će povećati troškove proizvodnje, a konkurencija među oko 500 vinarija u Srbiji biće sve oštrija. Dodatni pritisak dolaziće i iz uvoza, jer se zbog pada svetske potrošnje stvaraju viškovi vina“, upozorava Nikolić.

U takvim okolnostima, savet domaćim proizvođačima jeste da nastave da prate savremene trendove, dodatno podižu kvalitet i rade na prepoznatljivosti sopstvenih etiketa. Posebnu šansu, kako ocenjuju stručnjaci, Srbija može da traži u autohtonim sortama, koje predstavljaju važan deo identiteta svake vinarske zemlje i mogu biti ključ za jače pozicioniranje na međunarodnom tržištu.