Od 37 poljoprivrednih preduzeća koja su se prošle godine našla na spisku među 502 do sada neprivatizovana, a čiju prodaju oglašava Agencija za privatizaciju, nove gazde čekao je 21 poljoprivredni kombinat iz Vojvodine. To su, mahom, kombinati iz takozvanog zelenog pula, koji su nakon neuspešnih privatizacija dospeli u okrilje Agencije za privatizaciju, a zemljište tih preduzeća ima različite oblike svojine – od društvenih, državnih, privatnih do mešovitih njiva.
Procenjivalo se da će veliki deo vojvođanskih poljoprivrednih kombinata u protekloj godini naći kupca, ali to se ipak nije dogodilo jer mnoga do dana današnjeg nisu privatizovana i veliki deo ih je završio u stečaju. Agencija za privatizaciju poništila je javne pozive za privatizaciju „Vojvodine” iz Starčeva i „Semena Tamiš“ iz Pančeva, zbog toga što je Privredni sud u Pančevu pre isteka roka za otvaranje ponuda u njima pokrenuo stečaj. Poništen je i poziv za privatizaciju „Jadrana” iz Nove Gajdobre.
Komisija Agencije za privatizaciju za sprovođenje postupka javne prodaje proglasila je neuspešnom privatizaciju AD „Agrobačka” iz Bača jer zainteresovanih kupaca nije bilo. U poljoprivrednom preduzeću „Grančar” u Gakovu, čiji je jedan pokušaj privatizacije propao, vlada haotično stanje i imovinu razvlači ko stigne.
Većina tih poljoprivrednih preduzeća bila je, navodno, predmet predugovora s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali konkretnih dogovora nije bilo pa su data na javnu prodaju. No, pre nego što se došlo do toga da budu prodavana putem javnog poziva, sva ta preduzeća bila su već privatizovana i po pravilu su ih kupila fizička lica na aukcijama. Posle nekoliko godina, te privatizacije su raskinute i poljoprivredni kombinati su odonda u nadležnosti države kao preduzeća u restrukturiranju.
Ono što se u poslednjoj deceniji desilo s nekada poznatim proizvođačem hrane AD „Agrobačka” u Baču jedna je od priča o uništavanju poljoprivrednih kombinata u Vojvodini, u kojoj su stradali prvenstveno radnici, ali i društvene i državne organice, kao i pokretna i nepokretna imovina firme, a koja se može odnositi na sve neprivatizovane poljoprivredne kombinate. Došlo je dotle da taj kombinat niko neće da kupi iako on ima šta da ponudi i novom vlasniku donese dobit. Pre neuspele privatizacije, taj kombinat je obrađivao na hiljade hektara zemlje, u njegovom sastavu bili su ribnjak od 600 hektara vodenog ogledala, farma krava i tovne junadi, fabrika stočne hrane, mlin, pekara, silosi, inkubatorska stanica. Na licitaciji održanoj juna 2007. godine kupila ga je Višnja Jerković, ćerka „čuvenog” biznismena Mileta Jerkovića, za 420 miliona dinara. Obaveze nije ispunila i ugovor o privatizaciji raskinut je avgusta 2009. godine.
Od trenutka raskida ugovora s Višnjom Jerković, radnici „Agrobačke” su svoja prava iz radnog odnosa, odnosno zarade, sudski ostvarili, ali su završili na Birou rada. Taj kombinat nije uspeo da uđe u posed svoja 292 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta jer su u posedu ostali kupci iz ugovora koji je Privredni sud u Novom Sadu poništio.
Inače, po podacima Agencije za privatizaciju, u Srbiji je nove vlasnike u prethodnoj privatizaciji dobilo 156 preduzeća. Ugovor o privatizaciji je poništen u 41.
Zeleni pul
Od poljoprivrednih kombinata koja su, posle raskida kupoprodajnih ugovora, završila u restrukturiranju ili stečaju, država je u proleće 2011. godine formirala takozvani zeleni pul, u kojem je 15 preduzeća. Ideja je bila da imaju zajedničku mehanizaciju i centralizovanu nabavku repromaterijala da bi im se olakšalo poslovanje.
U zelenom pulu iz Vojvodine našli su se „Seme Tamiš“, „Dolovo” iz Pančeva, „Bačka” iz Sivca, „Mala Bosna” iz Subotice, „Graničar” iz Gakova”, „Aleksa Šantić” iz istoimenog mesta, PIK „Zemun” i „7. jul” iz Siriga.
Dnevnik