U Fondaciji za zaštitu pčela postoji inicijativa da se donese zakon o zaštiti pčela i u narednom periodu ćemo raditi na tome. Važno je da se pčele zaštite jer, protekla godina je iz mnogo razloga bila loša, pre svega, podbacili su prinosi bagrema i suncokreta, kaže Slobodan Čumić iz Društva pčelara Beograda.

U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela, pogotovo, jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80 odsto.

Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak, objavio je mariborski list Večer.

Slovenački pčelari su, piše mariborski list Večer, uz podršku vlade, pre dve godine predložili proglašenje svetskog dana pčela, a prema procenama slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, UN bi tu odluku trebao da donesu krajem ove godine.

Veće subvencije za proizvođače meda

Veliki ekonomski potencijal pčelarstva, ne samo u poljoprivredi nego i u drugim granama kao što je turizam, ima i Srbija, ocenjuju u Privrednoj komori Srbije i Ministarstvu poljoprivrede.

“Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je dodatno uvećalo visinu subvencija za 20 odsto kojima podstiču proizvođače meda. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65 odsto od kupovne vrednosti.

“Da bi gazdinstvo dobilo pomoć države mora biti registrovano u Registru poljoprivrednih gazdinstava te da poseduje minimum 20 košnica i, između ostalog, da ima pedigre o poreklu matice izdato od strane odgajivačke organizacije”, kažu u Ministarstvu.

Najviši ukupni iznos podsticaja, kažu, koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je tri miliona dinara.

Srpski med tražen

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015. godine, ali da je srpski med, veoma tražen.

“Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno uglavnom u zemlje Evropske unije”, kaže Nenad Budimirović, sekretar Udruženja za stočarstvo PKS.

“Ono što je najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda jer ima dosta falsifikata”, napominje on.

Kako kaže, neophodna je referentna laboratorija koja će kontrolisati med, a pored podsticajnih sredstava koje obezbeđuje država potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla, jer, ističe on, to je dodatna vrednost koja bi našim proizvođačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

U 2016. godini Srbija je izvezla 2.145 tona meda u ukupnoj vrednosti od 8,2 miliona evra, dok je u istom periodu uvezeno 26 tona meda, ukupne vrednosti od 167 hiljada evra, pokazuju podaci ministarstva.

“Proizvodnja meda u toku 2016. godine je bila izuzetno loša zbog loših vremenskih uslova iako je Srbija veliki potencijal zbog dobre klime i biljne mase za proizvodnju pčela”, kaže Budimirović.

Najznačajnije izvozno tržište meda za našu zemlju su, prema podacima PKS, zemlje članice EU, Italija, Norveška i Nemačka, a pojedinačno, izvozi se u Švajcarsku i arapske zemlje.

Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250 hiljada tona godišnje, oni uvezu još oko 200 hiljada tona meda, pokazuju podaci evropske statistike.

Tanjug