Projekat ”Razvoj inovativnih metoda organske biljne proizvodnje u pravcu povećanja klimatske neutralnosti poljoprivrede” realizovao je beogradski Institut za zemljište, u saradnji sa Nacionalnim udruženjem za razvoj organske proizvodnje ”Serbia organika” i beogradskim Institutom za ekonomiku poljoprivrede, uz podršku Ministarstva poljoprivrede
U okviru projekta osnovane su dve ugljenične farme u Markovom selu i u Ljutovu, na kojima su sprovođena istraživanja i edukacija. Organska proizvodnja na ovim farmama primenjuje se dugi niz godina, a prema vrsti zemljišta i agroekološkim uslovima ove farme predstavljaju reprezentativan uzorak ratarske proizvodnje za celu zemlju.
Osnivanjem farmi ugljenika stvoreni su novi resursi za sprovođenje istraživanja i obuke, koji do sada nisu postojali. ”Primenjena istraživanja i metode za postizanje veće klimatske neutralnosti poljoprivrede, kao i metode prenosa znanja mogu biti dobra polazna osnova za razvoj savetodavnih službi. Primarnim proizvođačima su posebno potrebne objektivne i prilagođene savetodavne usluge, kako bi se olakšalo donošenje odluka o održivom upravljanju, ali su potrebne i javnom sektoru za sprovođenje politike podsticaja”, objašnjava Vladan Ugrenović iz Instituta za zemljište.
Kako dodaje, posebno je značajno to što se metode organske proizvodnje sve više koriste i u konvencionalnoj poljoprivredi.
Jedan od rezultata projekta je i objavljena monografija ”Inovativne metode organske proizvodnje za veću klimatsku neutralnost poljoprivrede”. Monografiju čine pet poglavlja čiji su autori deset naučnika iz tri institucije.
Posebno zanimljive i inovativne teme su vezane za sekvestraciju ugljenika, metodu brzog kompostiranja, karbonske kredite, ali i agrošumarstvo i njegovu ulogu u dostizanju klimatske neutralnosti u poljoprivredi koja do sada na ovim prostorima nije spominjana.
Zahvaljujući ovom projektu, na ugljeničnim farmama se mogao izmeriti efekat sekvestracije ugljenika. Sekvestriranje je jedna od velikih prednosti organske proizvodnje i podrazumeva smanjenu emisiju ugljen dioksida u atmosferu, uz povećano skladištenje ugljenika u zemljištu. To se postiže različitim metodama kao što su plodored, pokrovni usevi, smanjena obrada zemljišta, ali i preciznijom primenom đubriva koja sadrže azot.
