Da li zaista znamo šta jedemo, pitanje je koje sve češće postavljaju potrošači? Dobrim delom strahovanja zbog bezbednosti hrane podupire i konfuzija u nadležnosti inspekcijskih službi. Njihove podele kod pregleda namirnica, zavisno da li su biljnog ili životinjskog porekla, ponekad naprave ozbiljnu zabunu.
Kako ne postoji objedinjena institucija da koordinira rad sanitarne, fitosanitarne, veterinarske, poljoprivredne i tržišne inspekcije, nadležnosti su izmešane. S druge strane, brojne namirnice nisu ničija briga. Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je svaki od resornih ministara najavljivao reorganizaciju inspekcije, ali da niko to nije uspeo da napravi.
– Velika je konfuzija u javnosti, više ne znate kome da se obratite za koju vrstu namirnica – tvrdi Papović. – Mnogo toga prepliće se u praksi, više se pozudano ne zna šta je nadležnost sanitarne, fitosanitarne, veterinarske, a šta poljoprivredne, tržišne inspekcije. Svako od nadležnih “drži” čvrsto svoju stranu bez namere da o tome raspravlja, iako je neophodno da se što pre poradi na institucionalizaciji inspekcijske kontrole.
Stručnjaci ukazuju da prilikom kontrole i uzorkovanja hrane ima dosta propusta, naročito kod uvoza. Inspektori iz prvog šlepera najčešće uzmimaju uzorke koji su im najbliži, a nepoznato im je u kakvom je stanju roba u pozadini kamiona. Od 100.000 komada jaja pregleda se samo nekoliko. Na farmama se proveri samo nekoliko komada jaja, koje nadležni institut kontroliše. Sa tom potvrdom o ispravnosti kasnije farme prodaju sveža jaja konditorskim kućama, bez detaljnijih analiza. A veterinarska inspekcija u fabrici slatkiša, pregleda uslove skladištenja jaja i prateću dokumentaciju.
Sigurna jaja
– Većina konditorskih fabrika u Srbiji koristi sveže konzumno jaje za proizvodnju slatkiša, što je bilo gde u Evropi i svetu nezamislivo – kaže Aleksandar Radović, direktor firme “Melanž”. – Nije ni čudi što se povremeno u slatkišima pojavi salmonela. To su ogromne količine jaja koja su apsolutno bez kontrole, jer je nemoguće na osnovu slučajnog uzorka i “provere” pojedinih komada dobiti pravu sliku o mikrobiološkoj ispravnosti i daljoj mogućnosti kontaminacije. Ta jaja se lupaju ručno, pa se postavlja pitanje šta je sa standardima kvaliteta.
Od velikih proizvođača slatkiša, malo je onih, poput “Dijamanta” i “Pionira”, koji kupuju termički obrađena jaja iz uvoza, a uskoro će to moći i na domaćem tržištu.
Novosti
