U Institutu za voćarstvo u Čačku već godinama nastaje svojevrsna ”gen-banka“ domaćih sorti: najvredniji biljni materijal čuva se krioprezervacijom u tečnom azotu, kako bi autohtone vrste ostale bezbedne, bezvirusne i dostupne i budućim generacijama proizvođača
U Institutu za voćarstvo u Čačku već više od deset godina razvija se program dugotrajnog očuvanja biljnih genetičkih resursa, koji se sprovodi u okviru Odeljenja za fiziologiju voćaka. Osnova programa je krioprezervacija – metoda koja omogućava dugoročno čuvanje genetskog materijala uz niže troškove i manji rizik u odnosu na klasične kolekcije na otvorenom ili u zasadu. Biljni materijal kontinentalnih voćnih vrsta čuva se u tečnom azotu na temperaturi od minus 196 stepeni Celzijusa, što, kako navode u Institutu, obezbeđuje očuvanje autohtonih sorti prema najvišim svetskim standardima.
”Mi već 10–15 godina intenzivno radimo na razvijanju protokola za različite tehnike krioprezervacije, a u poslednjih pet-šest godina smo se posebno fokusirali na autohtone šljive“, kaže dr Tatjana Vujović, naučni savetnik Instituta za voćarstvo Čačak. Dodaje da je cilj da se sačuva genetska osnova domaćih, lokalno prilagođenih sorti, ali i retkih vrsta koje bi, bez sistematske zaštite, mogle da nestanu iz proizvodnje.
U Institutu ističu da dodatni značaj programu daje rast prerađivačke industrije i sve veći broj destilerija, što poslednjih godina povećava interesovanje proizvođača za autohtone sorte. Te sorte su, prema navodima stručnjaka, često otpornije i stabilnije u promenljivim klimatskim uslovima, a istovremeno donose prepoznatljiv kvalitet i aromatski profil sirovine, što je posebno važno za preradu i proizvode sa dodatom vrednošću.
Direktor Instituta dr Darko Jevremović naglašava da je ”od izuzetnog značaja“ da se sorte sačuvaju u bezvirusnom statusu – odnosno da budu potpuno oslobođene od virusa i drugih patogena. ”Krenuli smo polako i sa umnožavanjem tih sorti, kako bi u nekom narednom periodu bile dostupne i kupcima“, navodi Jevremović. Takav pristup, objašnjavaju u struci, smanjuje rizik da se u proizvodnju unese zaražen sadni materijal i doprinosi stabilnijim prinosima i kvalitetu.
Primenom krioprezervacije, u čačanskom Institutu formira se i prva kolekcija autohtonih voćnih vrsta iz pojedinih zemalja Balkana i Gruzije, koje planiraju da svoje genetičke kolekcije jabuke, šljive i vinove loze deponuju u Srbiji. Dr Tatjana Vujović ističe da su takve zbirke posebno važne jer predstavljaju ”sigurnosne kolekcije“: ukoliko dođe do ekoloških katastrofa, napada bolesti i štetočina, poplava ili drugih vanrednih događaja, materijal ostaje sačuvan u kontrolisanim uslovima i može da se koristi za obnovu zasada i dalje oplemenjivanje.
U Institutu podsećaju da napredak u biljnoj biotehnologiji i molekularnoj biologiji, posebno u laboratorijskim uslovima, omogućava kontinuiranu proizvodnju i selekciju materijala, uklanjanje patogena i dugoročno očuvanje biljnih genetičkih resursa. Kako ocenjuju, to je ključna pretpostavka za očuvanje biodiverziteta, unapređenje proizvodnje i sigurniju budućnost voćarstva u uslovima klimatskih promena.
