U veliku međunarodnu istragu falsifikata meda, koju već neko vreme vodi Interpol, uključila se Srbija a u prikupljanju podataka i uzorkovanju učestvuju veterinarska inspekcija, sanitarna, Uprava kriminalističke policije i Poreska uprava
Reč je ”mafiji koja je formirana na svetskom nivou“, kaže za Danas Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija i naglašava da su predmet istrage i veliki proizvođači i mali pčelari.
”Do sada je uzeto oko 200 uzoraka, veliki deo potrebnih analiza već je obavljen, ali još ima i nekih planiranih proizvođača od kojih još nije uzet materijal za ispitivanje. Na rezultate ćemo još da čekamo, to sad zavisi od Interpola, kada oni kompletiraju sve podatke. Ali, mi smo već objavili nazive nekoliko većih proizvođača kod kojih je, po našim prijavama, rađena analiza i utvrđen falsifikat. Jedna od fabrika je već i zatvorena, Hani med iako se njihova pakovanja još mogu naći u trgovinama, i tu je zanimljivo da su oni prolazili osnovne analize, koje se rade i kod nas i u Evropi, ali kada je prvi put primenjena sofisticirana metodologija ispostavilo se da u njihovom medu ima oko 30 odsto šećera”, kaže Živadinović.
On objašnjava da se med može krivotvoriti na više načina a da je najjednostavnija metoda da se prokuva šećer sa nekom od kiselina do željene gustine, i sipa se u tegle kao med.
Drugi način je iz glukozno fruktoznog šećera, kukuruznog sirupa koji već ima gustinu meda i bez ikakve intervencije se samo pakuje. Neki od ”proizvođača“ mu dodaju veštačke boje ili arome, dok drugi samo u prodaju puste sirup sa etiketom meda.
Jedan od načina bio je gotovo zaboravljen, ali nedavno je pronađen pri uzorkovanju u jednom vrtiću gde je umesto pčelinjeg proizvoda u ambalaži bio sirup koji se nekada koristio za pravljenje bombona. Firma koja je to plasirala potpuno je lažna, nepostojeći proizvođač sa izmišljenim registracionim brojem koja je preko nekog drugog preduzeća učestvovala na tenderima.
Četvrti model je ono što je radio Hani med, prodavao je mešavinu meda i šećera.
”Ta pojava nije prisutna samo kod nas. Prema prošlogodišnjem istraživanju u Americi je čak 76 odsto meda falsifikat, u Evropskoj uniji, koja je najuređenija, ide oko deset odsto a kod nas se to, prema nekim nezvaničnim podacima kreće oko 40 odsto. Interpolova istraga, kada rezultati budu objavljeni, trebalo bi da nam da tačne podatke, ali su neke naznake i sada vidljive”, objašnjava Živadinović.
