Uveliko smo zagazili u drugu polovinu godine i sada se gotovo izvesno može reći da od IPARD-a u 2016. neće biti ništa i da će se umesto evropskih para i dalje poljoprivredncima davati prazna obećanja. U stvari, kako se odmičemo od aprilskih izbora i kampanje, i politička obećanja presahnjuju pa tako više niko i ne ponavlja mantru o 175 miliona, prvim konkursima i procvatu srpske poljoprivrede kad joj legnu evropski novci.

Dokle se u svemu došlo i kakvo je pravo stanje stvari – javnost ne zna. Kako se moglo čuti od predstavnika Vlade i Ministarstva poljoprivrede, krajem maja u poseti su nam bili revizori Evropske komisije nakon čega je trebalo da usledi izveštaj o tome da li je Srbija konačno spremna da povuče bespovratne kredite iz IPARD fonda namenjenog poljoprivredi i ruralnom razvoju. Rezultat te posete nije obnarodovan ali iz Uprave za agrarna plaćanja poručili su da, čak i ako Brisel ne da pozitivan odgovor o pripremljenosti naših institucija, te pare neće biti blokirane već će se nedostaci otkloniti. Bilo je, pred prvu posetu revizora, reči i o tome da će nas predstavnici Evropske komisije istim povodom posetiti još jednom – na jesen, što znači da, s obzirom na vreme potrebno za izveštaj, sve i da smo ispunili sve uslove za otvaranje prvog poziva iz IPARD-a, to ove godine neće biti moguće.

Pomenimo, dva su osnovna uslova da jedna zemlja stekne pravo na koriščenje ovog pretpristupnog fonda – jedan je politički, a drugi tehnički. Srbija je politički uslov ispunila onog dana kada je postala kandidat za članstvo u EU, ali tehnički koji se tiče administracije, to jest osposobljenosti institucija još uvek nije. Iz godine u godinu propušta šansu jer ne uspeva da ispuni uslove za akreditaciju. Jedan je bio zapošljavanje 103 izvršioca u Upravi za agrarna plaćanja, međutim još nisu raspore]ena ni 43 službenika, za koje je konkurs bio raspisan u februaru ove godine, a kamoli ostalih 60 za koje konkurs nije ni na vidiku.

Veći problem od zapošljvanja službenika je to što još uvek nemamo ustanovljen sistem za predfinasiranje IPARD korsnika. Procedura je takva da evropske pare na račun poljoprivrednika stižu tek onda kada se završi cela investicija, bilo da je reč o nabavaci opreme, izgradnji nekog objekta, sistema za navodnjavanje… Dakle, što god poljoprivrednik planira da na svom gazdinstvu finansira iz IPARD-a, najpre će morati da plati iz sopstvenog, to jest bančinog džepa. E, u Srbiji se još uvek ne zna kako će taj sistem predfinansiranja izgledati, koje će banke u njemu učestvovati, hoće li u pomoć priskočiti i fondovi, Evropska investiciona banka… Pa i to je samo jedna od karika koja nedostaje…

Šta smo propustili?

Od ministara poljoprivrede na koje smo već zaboravili slušali smo o tome kako iz IPARD-a samo što nismo dobili 350 miliona evra, odnosno po 50 miliona za sedam godina. Taj voz je prošao. Došao je novi evropski budžetski ciklus – 2014-2020. i u njemu nas je zapalo upola manje, tek 175 miliona evra. Hajde da ne gledamo tom poklonu u zube ali da u pregovorima sa Briselom ni ovde nismo dobro prošli najbolje govori podatak da je Hrvatska u vreme kada je kao zemlja kandidat koristila IPARD, dobila više para od nas iako ima dobrano manje poljoprivredne površine, kudikamo manje poljoprivrednika, pa i lošije proizvodne rezultate. Hrvatska je godišnje dobijala oko 25 miliona evra iz IPARD-a (nekadašnjeg SAPARD-a), koliko bi trebalo i mi u proseku da dobijamo. Isto toliko, reimo, na raspolaganju su imali su i poljoprivrednici u Slovačkoj, kada su koristili ovaj pretpristupni fond, dok su Mađari imali oko 53 miliona evra godišnje, Rumuni 193 miliona, Poljaci 236 miliona…

Evropska unija  je kroz SAPARD programa državama koje su postale članice EU 2004. godine  (EU-8: Češka, Estonija, Mađarska, Latvija, Litvanija, Poljska, Slovačka, Slovenija), a potom Bugarskoj i Rumuniji i na kraju Hrvatskoj, stavila na raspolaganje približno 3,12 milijardi evra. Nešto više od polovine tog iznosa otpadalo je na dve najmanje razvijene zemlje: Bugarsku i Rumuniju. Na kraju je zbir realizovanih projekata završio na nešto manje od 32.000 za EU-8 pri čemu je najveći broj projekata ostvaren u Poljskoj, kao najvećoj zemlji (nešto više od 71 odsto u toj grupi).

Miroslav Božić, ekspert za ovo pitanje iz Hrvatske, koji je bio u pregovaračkoj grupi za poljoprivredu te zemlje, u brošuri „Hrvatsko iskustvo sa SAPARD-om i IPARD-om: Osvrt i preporuke za susjedne zemlje u regiji“  zaključuje je da je svakim krugom proširenja EU padao stepen iskorišćenja ovog osnovnog pretpristupnog programa za pomoć poljoprivredi. Iz dva osnovna razloga. Prvi je manja pripremljenost kandidata, a drugi i možda važniji je puno zahtevnija procedura, koja je već u primeru Bugarske i Rumunije u poslednjim godinama primene bila  pooštrena.

Na IPARD-u se vežba za velike pare

Ipak, ukupni godišnji iznosi koje su iz fondova EU dobijale zemlje kandidati, u pretpristupnom periodu, nisu bili zanemarivi. Kretali su se i do 236 miliona evra, koliko je dobijala Poljska na godišnjem nivou. U ovoj zemlji prosečna vrednost EU podrške po projektu iznosila je 230.648 evra.

Iskustvo zemalja koje su u pretpristupnom periodu koristile sredstva iz fondova EU namenjena ruralnom razvoju pokazuje da su, kasnije, kao članice EU imale na raspolaganju mnogo izdašnije fondove, navodi Božić.