”Realizujući IPARD projekte, i gazdinstva i državna administracija i svi koji su u taj posao uključeni, prolaze kroz izuzetno važnu, a besplatnu školu za buduće, finansijski mnogo vrednije fondove koji su nosioci razvoja i finansiranja poljoprivrede u zemljama članicama EU, a koji će nam biti na raspolaganju nakon pretpristupnog perioda”, kaže u intervjuu za portal poljoprivreda.info Slađana Gluščević, agrarni novinar i jedna od osnivača agencije Smart IPARD, koja se bavi konsultanskim uslugama u vezi sa ovim pretpristupnim instrumentom finansijke podrške našim poljoprivrednicima
Dosadašnji konkursi pokazali su da nismo u potpunosti spremni dočekali IPARD i da postoje propusti. S obzirom na to da su ovo prvi koraci Srbije u IPARD-u, očekivali smo doduše da će biti mnogo nespretnosti i nespremnosti administracije, ali verujemo da će to vremenom da se prevaziđe, napominje Gluščević.
Kada je reč o realizaciji planiranih poziva u ovoj godini, nažalost, izgleda kao da i taj svaki voz stižemo uskačući u poslednji vagon. Tek pre nekoliko dana, umesto najkasnije u avgustu kako je bilo planirano, raspisan je novi javni poziv za investicije u fizičku imovinu gazdinstava, odnosno izgradnju skladišta, farmi, hladnjača, plastenika, kao i nabavku nove opreme, mašina i mehanizacije.
Ipak, dobro je što je konkurs raspisan i što smo uskočili u taj vagon. Zahtevi će se podnositi do 9. januara, a opredeljene su tri milijarde dinara.
Inače, korisnik može u okviru ove mere da ostvari podsticaj do 1,5 miliona evra u periodu sprovođenja IPARD II programa, što je ozbiljna podrška malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima, ali stiče se utisak da informacija o tome nije stigla do svih adresa.
U svim državama koje su prošle IPARD na početku je bilo problema a strukture su se kasnije uhodavale. U državama u našem okruženju poput Hrvatske, Bugarske, Rumunije, problemi su bili slični našim i one su u početku imale jako nizak stepen iskorišćenosti IPARD-a, odnosno tadašnjeg SAPARD programa. Međutim, u poslednjim godinama uspele su da dođu do toga da koriste i do 80 odsto raspoloživog novca. Volela bih kada bi se na primerima tih zemalja našim poljoprivrednicima objasnio značaj ovog pretpristupnog instrumenta finansijke podrške i budućih, mnogo većih fondova, kaže Gluščević.
Smart IPARD
Smart IPARD je agencija koja je u samom startu ozbiljno prišla ovom poslu okupivši tim eksperata iz različitih oblasti, od poljoprivrede, preko finansija i ekonomije, do građevine, tehnologije jer IPARD investicije traže sva ta znanja. Na sreću, u našoj su ekipi stručnjaci sa iskustvom u procesu usklađivanja administrativnih standarda Srbije i EU u sektoru poljoprivrede, kao i u kontroli IPARD projekata u zemljama koje su sada članice Unije, a u pretprisupnom periodu koristile su ovaj finansijski instrument, objašnjava Gluščević.
Učestvovali smo na sva tri dosadašnja konkursa u okviru kojih smo ugovorili investicije vredne oko šest miliona evra. Prva poseta predstavnika Evropske komisije, odnosno Direktorata za poljoprivredu povodom IPARD-a bila je na gazdinstvu poljoprivrednika koji je preko naše agencije konkurisao za poljoprivrednu mehanizaciju, a dobili smo i prva rešenja o odobrenju IPARD projekata u Srbiji.
Prema njenim rečima, uspostavljanje kvalitetnog, dugoročnog i konstruktivnog partnerstva sa agobiznis sektorom koncept je po kojem grade poslovnu filozofiju. Takav pristup podrazumeva stavljanje klijenta u centar poslovnih procesa te planiranje na osnovu analize njegovih zahteva i usmeravanja investicija. ”Analiziramo projektnu ideju u skladu sa IPARD programom i pratećim dokumentima. Naravno, vodimo poljoprivrednike, odnosno podnosioce zahteva za odobravanje projekata kroz ceo proces, do predaje zahteva za isplatu novca iz IPARD fonda”, dodaje.
