Požari na otvorenom i dalje predstavljaju ozbiljan problem u brojnim lokalnim sredinama u Srbiji, a ključni uzroci najčešće su ljudska nepažnja, slaba informisanost građana i nedovoljno dosledna primena propisa. Novo istraživanje Centra modernih veština pokazuje da su preventivne aktivnosti i edukacija stanovništva, posebno u ruralnim područjima, i dalje među najvažnijim izazovima
Centar modernih veština sproveo je istraživanje sa ciljem da pruži sveobuhvatan uvid u stanje u oblasti prevencije požara na otvorenom, uključujući nivo informisanosti građana, kao i primenu relevantnih politika i praksi na lokalnom nivou. Istraživanje je obuhvatilo gradove Kraljevo, Suboticu i Pirot, kao i opštinu Ćićevac.
Kako se navodi, primenjen je kombinovani metodološki pristup kako bi bile sagledane različite dimenzije ovog problema — od normativnog okvira, preko percepcije građana, do iskustava ključnih aktera na lokalnom nivou. U istraživanju su korišćena tri komplementarna instrumenta: analiza dokumenata, onlajn istraživanje javnog mnjenja i dubinski intervjui sa predstavnicima institucija, dobrovoljnih vatrogasnih društava, organizacija civilnog društva i medija. Onlajn istraživanje sprovedeno je u četiri ciljane jedinice lokalne samouprave u periodu od 15. januara do 1. marta, a u njemu je učestvovalo 367 građana.
Nalazi pokazuju da među lokalnim samoupravama postoje značajne razlike, ali i niz zajedničkih izazova. Kao najčešći uzrok požara na otvorenom prostoru i dalje se izdvaja ljudski faktor, pre svega nepažnja, kao i paljenje žetvenih ostataka, trave, granja i otpada, uprkos tome što je takva praksa strogo zabranjena Zakonom o zaštiti od požara. Analize rada lokalnih štabova za vanredne situacije ukazuju da je problem naročito izražen u ruralnim područjima, gde su dodatno prisutni izazovi u informisanju stanovništva i preventivnom delovanju.
Među lokalnim primerima, Subotica se izdvaja po značajnim operativnim kapacitetima i predstavlja pozitivan primer u podršci dobrovoljnom vatrogastvu i komunikaciji sa poljoprivrednicima. Ipak, ovaj grad se i dalje suočava sa infrastrukturnim ograničenjima, među kojima je i nedovoljna pokrivenost hidrantskom mrežom.
Opština Ćićevac, kao mala i pretežno poljoprivredna sredina, suočava se sa ograničenim kapacitetima za prevenciju i reagovanje. Među ključnim problemima izdvajaju se nepostojanje lokalnog dobrovoljnog vatrogasnog društva, neadekvatna infrastruktura i izazovi u uspostavljanju potpunog normativnog okvira.
Kraljevo je u istraživanju prepoznato kao primer dobre prakse zahvaljujući razvijenoj mreži dobrovoljnih vatrogasnih društava i primeni savremenih tehnologija za rano otkrivanje požara. Ipak, ukazuje se i na potrebu za boljom sistematizacijom podataka, kao i dodatnim jačanjem preventivnih aktivnosti u ruralnim sredinama.
Pozitivan primer predstavlja i Pirot, gde se primenjuju inovativna rešenja, uključujući korišćenje bespilotnih letelica za rano otkrivanje požara. Uprkos tome, i u ovom gradu postoji potreba za unapređenjem koordinacije i komunikacije sa građanima.
Bez obzira na lokalne specifičnosti, istraživanje jasno pokazuje da su ključni izazovi zajednički: nizak nivo informisanosti građana, percepcija da je prevencija požara sezonska tema, dominacija ljudskog faktora kao uzroka požara, kao i nedovoljno dosledna primena propisa.
Centar modernih veština pozvao je nadležne institucije na svim nivoima da dodatno unaprede preventivne mehanizme, obezbede doslednu primenu zakona i intenziviraju edukativne aktivnosti usmerene ka građanima, posebno u ruralnim sredinama.
Sva četiri izveštaja i analize, kao i dodatne informacije, dostupni su na sajtu Centra modernih veština.
Rezultati istraživanja i njihova analiza objavljeni su uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njihovu sadržinu odgovoran je isključivo Centar modernih veština i oni ne odražavaju nužno stavove Evropske unije.
Istraživanje predstavlja deo aktivnosti u okviru projekta “Ne pali vatru” koji se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung).
Projekat EU resurs centra je podržan od strane Delegacije Evropske unije u Srbiji i realizuje se u periodu od 2023. do 2026. godine.
