Iz Pogona za prikupljanje i plasman meda „Naš med“ u Rači ove godine je na kinesko tržište izvezeno 2,3 tone meda, znatno više nego prošle godine, kada je izvoz iznosio 700 kilograma. Pčelari očekuju da bi širenje tržišta, uz povoljniju sezonu i dobar kvalitet ovogodišnjeg meda, moglo da doprinese većoj tražnji za domaćim proizvodom
Izvoz na kinesko tržište pčelari povezuju i sa mogućnostima koje je otvorio Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine. U drugoj ovogodišnjoj isporuci, koja je početkom jula krenula iz Rače, našla su se pakovanja meda od 250 i 500 grama.
Za oko 150 pčelara u toj šumadijskoj opštini ova godina bila je znatno povoljnija od prethodne. Goran Nedeljković, koji se pčelarstvom bavi više od dve decenije i ima 80 košnica, kaže da prošle godine praktično nije bilo prinosa, dok je ove godine prosečno dobijeno između 15 i 20 kilograma meda po košnici.
Dobar rezultat beleže i Stevanovići, porodica koja se pčelarstvom bavi gotovo pola veka. Njihov ovogodišnji prinos bagremovog meda iznosi oko četiri tone.
Pčelar Nenad Stevanović ocenjuje za RTS da je otvaranje novog tržišta značajno jer može da poveća tražnju za srpskim medom, a time eventualno doprinese i povoljnijim otkupnim cenama.
Kinesko tržište traži visok kvalitet
Srpski med je prve količine na kinesko tržište plasirao prošle godine, kada je iz Pogona „Naš med“ izvezeno oko 700 kilograma. Ovogodišnja količina od 2,3 tone pokazuje da se izvoz postepeno povećava.
Dragan Milovanović, član Nadzornog odbora Pogona za prikupljanje i plasman meda „Naš med“, navodi da ovogodišnji prinosi i kvalitet meda daju osnovu za optimizam.
„Imamo uverenje, a to potvrđuje i ova isporuka za Kinu, da ćemo ispuniti sve zahteve i parametre tog rigoroznog tržišta“, rekao je Milovanović.
Med iz Pogona u Rači od 2020. godine nalazi se i u marketima širom Srbije, a izvozi se i na pojedina evropska tržišta. Pčelari se nadaju da bi rast izvoza u Kinu mogao da otvori prostor za veći plasman domaćeg bagremovog meda i stabilniju tražnju u narednom periodu.
