Poljoprivreda je ove godine među najlošijim đacima kada je reč o doprinosu ukupnom privrednom rastu. Kao jedan od glavnih razloga navodi se izrazita suša tokom leta, kojoj je i prethodne dve godine pripisana najveća odgovornost za loše rezultate u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji
Prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede, ova privredna grana je i 2023. godine podbacila u većini ekonomskih pokazatelja. Doduše, poljoprivredna proizvodnja prošle godine je porasla za 8,7%, ali sa prilično niske osnovice u 2022. godini. Rast je ostvaren zahvaljujući povećanju biljne proizvodnje za oko 15%, koje je uspelo da nadoknadi smanjenje u stočarskoj proizvodnji od skoro pet odsto.
Posmatrano po sektorima, rastu biljne proizvodnje najviše je doprinelo povećanje proizvodnje žitarica, naročito proizvodnje kukuruza od bezmalo 55%. Kada je reč o povrću, po visini prinosa prednjačili su krompir i pasulj. Nasuprot tome, voće je podbacilo. Bez obzira na povećanje površina pod voćem u 2023. godini, pad prinosa smanjio je godišnju proizvodnju za preko 16%, na 1,26 miliona tona.
Stočarska proizvodnja nastavila je da se smanjuje i tokom 2023. godine. Ionako desetkovan stočni fond, prošle godine je postao još siromašniji. U poređenju sa 2022. godinom, broj goveda je smanjen za preko devet odsto, odnosno za 75.000 grla, a broj muznih krava za više od 10 odsto. U sektoru svinjarstva pad je još drastičniji. Srbija je ostala bez 526.000 svinja za godinu dana, odnosno njihov broj je 2023. bio za petinu manji. Iako je svinjarstvo već na granici održivosti, 2023. je broj krmača smanjen maltene za 17%, što upozorava da će situacija biti još gora. Opao je i broj koza i koka nosilja, dok je broj ovaca ostao na približno istom nivou kao 2022. godine.
Proizvodnja kravljeg i kozjeg mleka bila je na minimalnom nivou i znatno ispod petogodišnjeg proseka, dok je ovčjeg mleka proizvedeno 22 odsto više nego 2022. godine.
Loše stojimo i sa proizvodnjom jaja, jer je prošlogodišnja količina od 1,5 milijardi komada najmanja u poslednjih deset godina i 12 odsto niža od proseka za pet poslednjih godina.
Dobra vest je da je udeo primarnih poljoprivrednih proizvoda u izvozu smanjen za sedam odsto u korist prerađevina.
Ipak, učešće primarne poljoprivredne proizvodnje još uvek premašuje 60 procenata u izvozu agrarnog sektora. Najviše primarnih poljoprivrednih proizvoda izvozimo u Evropsku uniju i na CEFTA tržište, dok izvoz u Rusiju opada još od 2021. godine.
