Izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje je Narodna skupština usvojila 31. avgusta, propisuju da šumsko zemljište oštećeno ili uništeno požarom zadržava prethodnu namenu, ali istovremeno uvode izuzetak – prenamena je moguća radi projekata za koje je utvrđen javni interes i izgradnje javne infrastrukture. Organizacije Transparentnost Srbija i RERI upozoravaju da je ova odredba uvedena bez javne rasprave i traže da se njena primena odloži dok javnosti ne budu objašnjeni razlozi i moguće posledice

Prema usvojenim izmenama člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji, činjenica da je šuma oštećena ili uništena požarom sama po sebi ne može biti osnov da se šumsko zemljište pretvori u građevinsko.

Međutim, već narednim stavom uveden je izuzetak. Promena namene izgorelog ili oštećenog šumskog zemljišta moguća je kada je neophodna za realizaciju projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes, kao i za izgradnju objekata javne infrastrukture. Izuzetak važi i kada promena namene proizlazi iz režima zaštite i upravljanja zaštićenim područjem.

Zakon istovremeno predviđa da se takva prenamena može sprovesti isključivo izmenom planskog dokumenta, u zakonom propisanom postupku, dok šuma ili šumska površina uništena požarom treba da bude obnovljena u skladu sa propisima koji uređuju šume i šumsko zemljište.

Odredba nije bila u prvobitnom predlogu

Transparentnost Srbija i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ukazuju, međutim, na način na koji je ovo rešenje uvedeno u zakon.

Prema njihovom saopštenju, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije organizovalo javnu raspravu o ovim odredbama, a pravila koja se odnose na izgorelo šumsko zemljište nisu se nalazila ni u prvobitnom Predlogu zakona koji je Vlada dostavila Narodnoj skupštini 7. avgusta. Zvanična evidencija Skupštine potvrđuje da je predlog Vlade podnet tog datuma.

Organizacije navode da je izmena naknadno uvedena amandmanom skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije na sednici 26. avgusta. Na sajtu parlamenta se potvrđuje da je tog dana Odbor razmatrao zakon i predložio jedan svoj amandman, koji je predlagač prihvatio.

TS i RERI tvrde da u trenutku razmatranja na sajtu Narodne skupštine nisu bili dostupni tekst tog amandmana i njegovo obrazloženje, niti objašnjenje zbog čega ovako značajna promena nije bila deo prvobitnog predloga.

Strah od šire prenamene nakon požara

Problematičnim smatraju to što nova odredba, iako na prvi pogled štiti zemljište od prenamene nakon požara, ostavlja mogućnost da ono naknadno postane građevinsko ukoliko se ispune zakonski uslovi za projekat od javnog interesa.

Organizacije upozoravaju da takvo rešenje, posebno nakon velikih ovogodišnjih požara, može povećati nepoverenje javnosti prema budućoj sudbini opožarenih područja. Sama činjenica da je zemljište izgorelo, prema zakonu, nije dovoljna za prenamenu, ali TS i RERI smatraju da je potrebno mnogo jasnije objasniti pod kojim uslovima bi izuzetak mogao da bude primenjen.

Od Ministarstva građevinarstva i poslanika koji su podržali izmene traže da javnosti detaljno objasne proceduru i kriterijume za prenamenu, uključujući odgovor na pitanje da li bi se isti projekat mogao realizovati na određenom šumskom zemljištu i da šuma nije prethodno izgorela.

Dok takvo obrazloženje ne bude predstavljeno i dok ne budu sprovedene javne konsultacije o mogućim posledicama i rizicima, Transparentnost Srbija i RERI traže da Narodna skupština odloži primenu novih zakonskih rešenja.