Od 1960. do 2012. godine u Srbiji, bez podataka za Kosovo, izgubljeno je milion i po hektara poljoprivrednog zemljišta a samim tim i prehrambena sigurnost za 7,5 miliona stanovnika na godišnjem nivou, napominje agroekonomista dr Miladin Ševarlić
Posebno je istakao da u Srbiji ima sve više trajnog oduzimanja poljoprivrednog zemljišta za nepoljoprivredne namene, bez plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta.
”To se kod nas pravda nekim opšte-društvenim potrebama i prioritetnim ciljevima. Postoje zemlje koje su vodile auto-puteve kroz močvarna i slična zemljišta, samo da bi promenile trase puteva, ali nisu raubovale kvalitetno poljoprivredno zemljište. Mi sada gradimo put od Preljine do Pojata i u moravskom koridoru naišli su na oranične zemlje 13 metara dubine, to je bogatstvo kojeg nema ni u Ukrajini, a jedino sa tim može da se meri zemljište u okolini Sombora“, upozorio je Ševrlić na nedavno održanom okruglom stolu ”Kako obezbediti gasnu nezavisnost Srbije“ u organizaciji kompanije Wabio investment Holding SR i portala Energija Balkana.
On je podsetio da je Mađarska uradila reprivatizaciju, a Slovenija promenila Ustav i obezbedila svim građanima dostupnost izvorima vodosnabdevanja. ”Mi smo prodali 95 odsto vodnih resursa i sad je flaša vode skuplja nego otkupna cena litre mleka i hoćemo da razvijamo poljoprivredu. Dakle, znanje, plus kontrola i brzina prilagođavanja su rešenje“, istakao je agroekonomista.
Sporedni proizvodi u poljoprivredi, nusproizvodi, ili sekundarni proizvodi imaju svoje mesto i ulogu, i ne treba da se svrstavaju u otpad. Tradicionalna poljoprivredna proizvodnja, koja se danas zove ”organska“, ako je sertifikovana, prema rečima Ševarlića, u današnje vreme mora da se prati sa modernim tehnologijama.
”U proizvodnji kukuruza pre 50 godina postojala je tzv. združena setva: sejali smo kukuruz, pasulj i tikve. Kukuruz je tu bio osnovni agrarni proizvod, ali se od kukuruza koristio klip, koristila se stabljika za stočnu ishranu, a komušina za zamenu u posteljinama i jastucima, pa stoga nismo imali ekoloških problema sa posteljinama jer su dva puta godišnje naši domaćini menjali uloške (drugi put sa slamom)“, obrazložio je agroekonomista. Pasulj je, kako je objasnio, azotofiksator i hrani kukuruz azotom, asimilira ga iz vazduha, a istovremeno kukuruz služi kao stabljika, da pasulj može da se uplete i da veći prinos. ”Na kraju, imali smo tikve, koje su se koristile za ishranu stoke (zelene vreže), a tikve za ishranu stoke i ljudi, i proizvodnju ulja na kamenim mlinovima“, istakao je dr Ševarlić.
